Savita Halappanavar je umrla jer lekari nisu želeli da izvrše abortus
Savita Halappanavar je umrla jer lekari nisu želeli da izvrše abortus

Jula 2013. godine Irskom se proširila polemika oko nedavno donetog zakona koji dozvoljava ženama abortus jedino u slučajevima kada im je život ugrožen. Zakon je stupio na snagu tek posle smrti Savite Halappanavar, kojoj abortus nije odobren čak i kada je doživela pobačaj okrobra 2012. godine.

Samo i jedino ako se smatra da je život trudnice ugrožen, doktor može doneti odluku da izvrši abortus. Pod bilo kojim drugim uslovima, zahvat se i dalje smatra nelegalnim. Trenutno mnoge organizacije za zaštitu prava građana, među kojima je i Amnesty International, ponovo pokreću pitanje legalizovanja abortusa, jer najnovija istraživanja donose podatke da zakon tretira žene kao kriminalce i krši njihova ljudska prava.

7

Strogi zakoni o abortusu su štetni na mnogo načina. Prema izveštaju Amnesty Internationala, irski zakon o abortusu je jedan od najrestriktivnijih u svetu. Žene i devojke ne mogu legalno da izvrše abortus sem ako im život nije ugrožen, ali čak i tada se radi o određenim procedurama jer nisu svi slučajevi isti. Saviti Halappanavar, na primer, abortus nije odobren jer su joj doktori rekli da nema rizičnu trudnoću, ali je ona ipak umrla nedelju dana posle posle pobačaja usled posledica sepse – krajnje ozbiljne i po život opasne infekcije krvi. U slučajevima kada se značajnim smatra rizik od samoubistva, ženu najpre moraju da pregledaju tri lekara specijalista, od kojih je jedan ginekolog, a dvoje psihijatri. U mnogim slučajevima je pak teško proceniti da li će doći do nekih komplikacija u trudnoći. Zbog toga, dobijanje dozvole za abortus, čak i kada je smrtna opasnost u pitanju, nije uvek moguće.

6

Podaci Amnestija pokazuju da svakog dana između 10 i 12 žena otputuje u Englesku da bi izvršilo abortus. Njihovi razlozi za prekid trudnoće su različiti, a žene u Irskoj nisu u mogućnosti da aborturaju čak ni kada su žrtve silovanja, incesta ili obole od ozbiljnog ili smrtnog oštećenja festusa. Zato neke žene moraju da u stomaku nose mrtve ili neodržive fetuse i po nekoliko nedelja. Čak i ako to ne spada pod stvarne i značajne pretnje po život, emotivni bol i psihičke posledice mogu ih ozbiljno povrediti i ostaviti tragove za čitav život.

U izveštaju Amnestija se navodi:

“Duga istorija posmatranja abortusa kao kriminalne radnje u Irskoj je deo šireg socijalnog i političkog okruženja u kome su žene i devojke predmet striktno kažnjavajućih društvenih kontrola u vezi njihove seksualnosti, i u zakonu, ali i u praksi. Duga tradicija nasilja koje sprovode institucije je dovelo do snažnog osećaja stigme koje se dovodi u vezu sa abortiranjem u Irskoj.”

31

A ta stigma se neće još dugo iskoreniti, jer kako prenosi časopis The Journal, ministar zdravlja Leo Varadkar veruje da zakon funcioniše i nema potrebe menjati ga. Prošlog meseca, Komisija Evropske Unije koja se bavi ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima kritikovala je zakon o abortusu i predložila referendum koji će se održati na osnovu Osmog amandmana, koji je isprva i bio uveden da bi se sprečila legalizacija abortusa u budućnosti. Varadkar je istakao da se tokom njegovog mandata takav referendum neće sprovesti.

51

Uprkos tome, organizacije koje se bave ljudskim pravima ne prestaju sa borbom. “Žene i devojke kojima je abortus neophodan se smatraju kriminalcima, žigosane su i prisiljene da putuju u inostranstvo, a sve ovo ostavlja dubok trag na njihovo prsihičko i fizičko zdravlje”, kaže generalni sekretar Amnesty Internationala, Salil Shetty. “Irska država ne može i dalje da ignoriše stvarnost i ozbiljanu meru ugrožavanja koje imaju na hiljade ljudi godišnje.”

41

Slučaj Savite Halappanavar nije usamljen, već predstavlja samo delić onoga sa čime se Irkinje susreću svakoga dana. Bez obzira da li ste za začeće po izboru ili neplaniranu trudnoću, ženama mora biti ostavljen izbor da rade šta im je volja sa svojim telom. I ne samo to, ne treba da se osećaju kao kriminalci zbog svog izbora, naročito onda kada postoji rizik ili bol: “Ponašanje doktora koji ženi kaže ‘Još uvek dovoljno ne umirete’ je sramotno i varvarsko”, kaže predsednica udruženja Dublin Well Woman, Alison Begas i objašnjava da je po lekarima Savita nedovoljno umirala da bi sproveli abortus, ali onda je bilo kasno jer se infekcija proširila telom i konačno je ubila.

Strogi zakoni o abortusu, uključujući i onaj u Irskoj, krše prava devojaka i žena na život, zdravlje, privatnost, nediskriminaciju i slobodu od mučenja i ostalih oblika lošeg ophođenja prema njima. Nedavanje i sakrivanje informacija vezanih za abortus, kako se i zahteva u irskom Zakonu o slobodi informacija, takođe predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava, uključujući prava na informacije i slobodu govora. Istina je da uvek dolazi do nekih kontorverzi kada se preklope dva suprotna zakona, ali strogi zakoni stvaraju negativni uticaj i zagušujući efekat na samo nad ženama koje zahtevaju abortus, već nad svim ženama sveta.

Izvor: ThePlaidZebra.com
1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.