devojka
(foto: Mitya Ku/Flickr.com)

Autor ovog teksta je Juan Pacheco.

****************************

“Sreća kod inteligentnih ljudi je najređa stvar za koju znam”, reči su pisca Ernesta Hemingwaya, dobitnika Nobelove nagrade za književnost.

Hemingway je preživeo dva svetska rata, veliku svetsku ekonomsku krizu, četiri zvanična braka i bezbroj neformalnih veza. Citat sa početka teksta je zasnovan na njegovom životnom iskustvu, koje je bilo bogato brojnim iskušenjima, i pozitivnim i negativnim. Kako je sam izjavio, ni u jednoj fazi svog života nije osećao istinsku sreću i zadovoljstvo,  zbog čega je sebi oduzeo život 1961. godine.

Iako možda ovaj poznati pisac nije najbolji primer, njegov citat je poslužio sociolozima kao polazna tačka u istraživanju ovog fenomena. Ako razmišljamo logički, trebalo bi da su inteligentni ljudi  sposobniji od drugih da svoj život urede po svojoj meri i da budu srećniji od ostalih. Zašto to nije tako?

*** Ukoliko ste propustili: 10 pogrešnih izbora koji nas sprečavaju da budemo zdravi i srećni

Prva stvar koja se ispreči između inteligentnih ljudi i srećnog života je – škola. Zapadna kultura u svom školskom sistemu daje prednost fizičkoj spremnosti i atletskim sposobnostima mnogo više nego razvoju uma. Ovaj “uniformisani” školski sistem je stvoren po meri prosečnog čoveka, zbog čega je dete visoke inteligencije u njemu diskriminisano na isti način kao i ono sa smetnjama u razvoju.

Sve što školski sistemi u tako organizovanim društvima pruže natprosečno inteligentnom detetu je mogućnost “preskakanja” razreda, što mu često donosi više štete nego koristi.

[tweetherder]Razvoj čoveka odvija se u 4 smera: intelektualnom, fizičkom, emocionalnom i socijalnom.[/tweetherder] Ukoliko desetogodišnje dete stavite u kolektiv sa četrnaestogodišnjacima, sa kojima je možda intelektualno na istom stepenu razvoja, njegovo uklapanje u drugim aspektima može biti otežano i stvoriti čitav niz psihičkih problema. Ovakvo okruženje predstavlja idealno “tlo” za stvaranje socijalno neprilagođenih ljudi, od kojih mnogi postaju deo zatvorske populacije u kojoj je veliki procenat emotivno nerazvijenih ljudi natprosečne inteligencije. Ukoliko roditelji i prosvetni radnici, imajući prethodnu dilemu na umu, odluče da dete zadrže u razredu njegovog prirodnog uzrasta, to takođe može doneti niz problema. U takvom okruženju, ova deca su često zanemarena.

Odrasli veruju da inteligentna deca mogu samostalno da se nose sa svim životnim okolnostima, jer su intelektualno superiorna, ne shvatajući da i oni dolaze u situacije koje su im i iskustveno i informaciono potpuno nepoznate. Ova deca su retko društvene vođe, jer po pravilu vođa određene grupe po svojim karakteristikama nikad ne odskače od većine, a istovremeno su svojom očiglednom superiornošću često trn u oku liderima u svojim zajednicama. Njihovo štrebersko ponašanje i izgled često izazivaju vršnjačko nasilje i neprihvatanje, što opet dovodi do problema socijalnog uklapanja, i kasnije težeg snalaženja u stresnim životnim situacijama.

Ljudi koji se ne uklapaju u društvo, bili oni deca ili odrasli, uvek su bili i biće socijalni autsajderi, što negativno utiče na njihove buduće sposobnosti da budu dobri partneri ili roditelji. Često i njihov akademski uspeh zakaže na nekom stepenu usled nedostatka motivacije, ili što je češće zbog prokrastinacije (navike odugovlačenja). Odugovlačenje je način na koji se inteligentan um bori sa dosadom, odlažući obaveze do trenutka kad njihovo pravovremeno izvršavanje postaje izazov. Kako je obrazovni sistem uglavnom zasnovan na napornom radu, a ne na prirodnim prednostima, odlaganje obaveza dovodi do neuspeha, a samim tim i frustracija.

*** Odlažate svoje obaveze? Evo kako da ovoj lošoj navici stanete na put – kliknite OVDE.

[tweetherder]Inteligentni ljudi su sposobni da “sagledaju mnogo širu sliku” od prosečnih[/tweetherder]. Čim se iskorači iz svog ličnog univerzuma nad kojim čovek još i može da ima neku kontrolu, mnogo je teže naići na sreću i samilost nego na nesreću i tragediju u svetu. Slika sveta koja im je pred očima, povezana sa njihovim ličnim osećajem nepripadanja okruženju rađa subjektivni osećaj nezadovoljstva i nesreće.

*********************************

Sada, u XXI veku, situacija se polako ali sigurno menja u korist “štrebera” – ovakvi ljudi su uvaženi i smatraju se za osobe velikog potencijala, ljude koji mogu zaraditi neverovatno bogatstvo u svetu visoke tehnologije. Oni su danas bolje prihvaćeni u društvu svojih vršnjaka nego što je to bio slučaj u ranijim decenijama, ali im je neophodno svakodnevno pružati podršku i pomoć kako bi jednog dana stasali u emocionalno zrele i srećne ljude.

*** Predstavljamo vam karakteristike “modernih štrebera” koje će vas iznenaditi – kliknite OVDE.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.