Fotografija je moja davnašnja ljubav, koju sam jedno vreme držala po strani, ali splet okolnosti je opet doveo u središte moje pažnje i mog života. Tako da zadnje dve godine pokušavam da naučim i ovladam ovom umetnošću i veštinom. Primetila sam veliko interesovanje za fotografiju kod mladih, ali i kod onih manje mladih, u poslednje vreme.
Pretpostavljam da je jedan od razloga veliki broj aplikacija za mobilne telefone, koje omogućavaju igranje sa snimkom i njegovo “deljenje” na društvenim mrežama. Kažu da danas svako može biti fotograf, sa čime se profesionalni fotografi ne bi baš složili, ali je sigurno da vam pruža mogućnost da izrazite svoju kreativnost. Najpoznatija društvena mreža namenjena baš za tu svrhu je Instagram.
Drugi razlog za sve veću popularnost amaterske fotografije su pojava digitalne fotografije i sve pristupačnije cene foto opreme. U zavisnosti od vaših želja i potreba, cena im se kreće od stotinak evra, pa na više.
Moj prvi fotoaparat je bio Sony ciber shot 4, sa kojim su napravljeni prvi snimci moje dece i nekih od najlepših trenutaka u našim životima. To je kompaktni fotoaparat, ljudi ih još zovu i “idioti”.U pitanju su mali, lako prenosivi aparati koji staju u džep. Takođe, zovu ih još i “point and shoot”, što otprilike znači “uperi i slikaj”.
Ovaj naziv duguju tome što za fotografisanje nisu neophodna složena podešavanja različitih parametara. Ovi aparati se kreću od tzv. “subkompaktnih”, koji su zaista minijaturni i ne omogućavaju gotovo nikakva podešavanja, pa do aparata koji omogućavaju zumiranje, podešavanje ekspozicije…
Nakon što se taj aparat pokvario, morali smo da razmislimo o zameni. U tom trenutku nisam ni pomišljala na bavljenje fotografijom i na preporuku prodavca odabrali smo napredniju verziju kompaktnog fotoaparata Canon Power Shot SX150 IS. Tog trenutka je taj model bio na popustu, jer se na tržištu pojavila naprednija verzija i za malu razliku u ceni dobili smo solidan porodični fotoaparat.
Još u radnji prodavac je podesio neophodne parametre i ostavio opciju auto. U tom trenutku još uvek nisam ništa znala o podešavanju parametara na fotoaparatu. Malo je reći da sam bila oduševljena kvalitetom fotografija koje sam napravila. Toliko da sam po povratku sa godišnjeg odmora odlučila da se upišem u neku školu fotografije i ostvarim svoj srednjoškolski san.
Pretražila sam internet i našla dve trenutno aktivne škole fotografije. Odabrala sam onu koja je ranije počela sa časovima (toliko sam bila nestrpljiva!) i krenula u ovu avanturu… Za one koji ne mogu ili ne žele da idu na kurseve i predavanja, postoji ogroman broj sajtova sa uputstvima za učenje. I o tome ću pisati.
Na početnom kursu fotografije koristila sam svoj Canon. Ako nemate želju da kupite poluprofesionalan ili profesionalan fotoaparat, toplo vam preporučujem ovaj model i njegovu napredniju verziju Canon Power Shot SX210 IS. Oba modela poseduju full manual sa kojim možete pohađati bilo koju školu digitalne fotografije. O oba modela možete naći više na internetu.
Elem, u narednim tekstovima cilj će nam biti da naučimo da koristimo još nešto osim auto podešavanja na našem fotoaparatu i da dobijemo sjajne fotografije koje ćemo čuvati kao uspomenu.
U sledećem tekstu ćemo pričati o nekim osnovni znanjima kompozicije fotografije. A do tada, napunite svoje baterije…
Spomenka
********************