Gubitak kilograma je sam po sebi naporan i mukotrpan, nekada i dugačak proces. I svi nam govore da ćemo gubljenjem viška težine poboljšati naše zdravlje, imati mnogo više energije, volje, izgledati bolje u odeći i smanjiti rizik od dijabetesa, srčanih problema, nekih vrsta raka i drugih smrtonosnih bolesti. Ali, šta posle?
Malo ko govori o trenucima nakon mršavljenja, naročito onog ektremnog – nije isto izgubiti 10-ak i 50 ili 60 kilograma. A upravo to prekomerno slabljenje je ono što donosi i podjednaku radost i tugu. Uprkos odličnom osećaju lakoće koji ćete otkriti i komplimentima koje će vam udeliti poznanici i prijatelji, ipak i dalje osećate strah i sramotu svaki put kada nagi stanete pred ogledalo. Opuštena koža koja visi sa svih strana i dalje podseća na period koji želite da ostavite iza sebe. I tada otkrijete da to što se napokon mršavi ne znači i da ste sada konačno zadovoljni.
Gubitak težine ne znači i da ste srećni
Mislite da su svi vaši problemi magično rešeni ako smršate: sve emotivne, psihološke, naročito psihičke nesigurnosti koje nosite u sebi će ispariti u oblaku ljubičastog dima. Nažalost, to nije uvek slučaj. Štaviše, veoma retko se događa.
Možete kontrolisati svoju rutinu posle rapidnog gubitka težine tako što ćete jesti male porcije zdrave hrane, vežbanjem i radom na sebi. Posle mršavljenja trebalo bi da naučite da volite svoje novo telo, ma kakvo ono bilo i da se pomirite sa svim sa čime se susretnete nakon gubitka kilograma.
Elna Baker je talentovana spisateljica, stend-ap komičarka i pripovedač. Njeni memoari The New York Regional Mormon Singles Halloween Dance je serija priča o njenom telu, religiji i njenoj potrazi za dečkom.
Pojavila se u emisijama The Moth, This American Life i predstavi o njoj samoj – If you see something, say something, koja je imala premijeru na Njujorškom Fringe festivalu. Elna se ne libi da podeli svoje dogodovštine i humorom ih čini još pristupačnijim i istinitijim. Nedavno je ona, međutim, sa svetom podelila ne baš tako zabavnu priču o tome kako je na nju uticao gubitak 50 kilograma težine.
“Najteža sam bila sa 120 kg. U ranim dvadesetim, dijetom sam izgubila ukupno 50 kg. Zamišljala sam da će gubitak tolike trežine biti poput scene iz Male sirene, kada Arijel sa nevericom posmatra svoje nove noge. Ali nije bilo tako.”
Posle mršavljenja, ona nije izgledala onako kako svi treba da izgledaju goli. Imala je višak kože koji je visio sa svih strana.
“Dugo sam pokušavala da se vežbanjem i raznim losionima rešim viška kože. Na kraju sam se okrenula plastičnoj hururgiji. Nisam to uradila da bih promenila svoj prirodni izgled – samo sam htela da dam svom telu šansu i izgled koji bi imalo da nikada nisam bila debela.”
Imala je ukupno četiri hirurška zahvata. Ali čak ni operacije nisu uspele da otklone višak kože.
“Kada ispružim ruke i noge izgledam kao leteća veverica. Imam strije koje idu od mojih ramena, višak kože mi visi sa butina i ruku. Ako se savijem, grudi mi padnu do poda. Tako da, da, ne volim da me neko vidi golu.”
Ako imate željenu telesnu težinu to bi značilo i da nemate razloga da ne volite svoje telo. Ali ipak Elnini problemi nisu nestali zajedno sa kilogramima.
“Mislim da postoji ta ideja svuda oko nas o tome da ili volite i prihvatate svoje telo ili pokušavate da ga popravite. Mislim da ja ne pripadam nijednom strani. Ili sam pak u obema podjednako. Pokušavam da prihvatim sebe, ali se borim. Želim da bidem u boljoj formi, ali ne želim da idem u teretanu. Težina mi konstantno varira pa mi ni to ne pomaže.”
Često kada imate prekomernu težinu mnoge stvari ostavite po strani. Pomislite Počeću da vežbam jogu kada smršam ili Mnogo ću se bolje osećati kada budem smšala. Ali život ne možete sa odložite i morate ga učiniti najboljim što možete upravo sada.
Elna kaže: “Najbolji savet koji sam dobila bio je: Prestani da prošlošću truješ svoju sadašnjost. Ne dozvolite da vas ono ko ste nekada bili sprečava da sada postignete nešto više u svom životu.”
Vreme prolazi mnogo brže neko što smo mi toga svesni i ako odlažete stvari i ostavljate ih za kasnije, možda ih nikada nećete iskusiti. Dobre stvari u životu nisu samo za savršene ljude, već i za sve nas sa manama. Zato Elna priču o svom neprijatnom iskustvu završava rečima:
“Osećam se kao licemer pišući o tome da drugi ljudi treba da prihvate sebe kada ni ja sama ne prihvatam svoje telo. Istina je da ja zaista mislim da svako treba da prihvati sebe takav kakav jeste – svi sem mene. Ovo je neka vrsta bolesti koju se još uvek trudim da prevaziđem.”
Za Elnu bi bilo lako da kaže da je konačno naučila da voli svoje telo i pomirila se sa svojim izgledom, ali ona je ipak odlučila da bude iskrena. A ta istina je i više nego brutalna i pokazuje da svi, apsolutno svi na svetu imaju probleme sa svojim izgledom i svakodnevno se susreću sa raznim poteškoćama i izazovima kada su njihova tela u pitanju.