Pored granice sa Kosovom, severno od makednoske prestonice, Skoplja, leži jedan neobični grad sa svojim nesvakidašnjim stanovnicima. Iako se u mnogim zemljama ovakve zajednica smatraju delom sirotinjskih četvrti i karton naseljima, ona ovde ima ono što takvi kvartovi ne dobijaju često: legitimitet. Opština Šuto Orizari je zvanično deo Velikog Skoplja. Nezvanično, Šutka je svetska prestonica Roma.
Romi, koje mnogi nazivaju i Ciganima, imaju dugu i nimalo prijatnu istoriju sa urođenim evropskim stanovništvom. Evropa je već dugo dom većine romske populacije, kojih ima oko 12 miliona širom sveta, još od 10. veka. Kako se navodi u Ćelijskoj biologiji, Romi vode poreklo od severnoindijskog naroda i pošli su u svoj pohod na zapad pre 1500 godina.
Od tada oni su konstantne žrtve diskriminacije, ropstva, etničkog čišćenja i opšteg nerazumevanja i odbijanja njihove kulture. Uprkos svim ovim nedaćama, Romi su se adaptirali na okruženje i pokazali neverovatnu mogućnost prilagođavanja kako bi preživeli.
Njihov neprijateljski prijem u Evropi je posledica sukobljavanja dveju različitih kultura. Mnoga kulturna nasleđa koje oni praktikuju, kao što su brakovi maloletnika, došli su u sukob sa tradicionalnim evropskim vrednostima i normama, pa su se odmah stvorili strah od kriminalnih aktivnosti i eventualne trgovine ljudima, kojima se oni navodno bave. Evropske vlade su u nekoliko navrata pokušale da Rome uključe u moderno društvo, ali su se oni konstantno borili i nisu prihvatali te promene u svom načinu života.
Nažalost, mnogo manje napora je uloženo u razumevanje i pomirenje ove dve kulture. Poslednjih godina, Francuska je prognala hiljade Roma iz svoje zemlje, sravnivši do temelja njihove straćare i poslavši ih nazad svojim porodicama u Istočnu Evropu i zemlje kao što su Rumunija, gde je ova zajednica bila pod ropstvom sve do 19. veka.
Iako je Severna Amerika kontinent koji su osnovali Evropljani bežeći od bigitizma u svojim zemljama, čak i oni nerado prihvataju pripadnike Romske zajednice, pa su, iako se diče svojim multikulturalizmom, sproveli restrikciju izdavanja viza građanima Češke republike zbog povećanog broja Roma koji traže azil na tlu Sjedinjenih Država.
“Nama Romima ne treba država, mi imamo celi svet”, kaže Bajram Severdžan, koji je istraživao Šutku u svom dokumentarcu.
Ali čak i kada im je ceo svet okrenuo leđa, Šutka je mesto koje oni nazivaju svojim. Grad ima 22 hiljade stanovnika i Romi čine 80 procenata populacije. Iako je Šutka u nezavidnom stanju, jer je izgrađena na prostoru nekadašnje deponije, velike kuće su zamenile nekadašnje limene i kartonske barake koje su često mesto stanovanja Roma. Opštinom upravljaju uglavnom oni sami, a gradonačelnik grada je Elvis Bajrami, Rom čiji je otac član parlamenta. Ali i vlada Makedonije je uložila milione evra da bi se sadgradile škole i narodne kuhinje za siromašno stanovništvo.
Ipak, jedna od najvrednijih stvari koje Šutka ima da ponudi je mogućnost da se očuva romska kultura, a ne da se brani. To je jedno mesto na svetu gde je zvanični jezik romski i uči se u osnovnoj školi. Čarka, točak koji je nacionalni simbol Roma, se može videti svuda na ulicama i nalazi se na zvaničnoj gradskoj zastavi.
Isprva se verovalo da su Romi hinduističke veroispovesti, ali posle stotina godina lutanja evropskim kontinentom, mnogi su primili hrišćasntvo i muslimansku veru, kojima su pridodali i neka svoja, jedinstvena tumačenja. Neki i dalje čvrsto veruju u vampire i duhove koji mogu ili povrediti ili nagraditi ljude koje obuzmu.
Ali duh koji naposletku vlada Romskom kulturom je duh zajedništva i nadmetanja. Venčanja u Šutki su javni spektakli, parade sa muzikom i kostimima. Iako najveći broj stanovnika živi od socijalne pomoći, svi se uključuju da bi svadbena ceremonija bila što grandioznija, a onaj ko da najviše je šampion.
Šutka je takođe dom pravih šampiona i prvaka: u boksu, borbi guski, modnih šampiona, onih u plesu i najvažnije, prvaka narodne muzike. Mnoge ove titule su samododeljivane, ali nema sumnje da muzika igra jednu od najvažnijih uloga u romskoj kulturi.
Muzika je i najmasovniji sport u Šutki. U gradu se održava godišnje takmičenje za kolekcionare kaseta i gramofonskih ploča sa turskom narodnom muzikom. Poeni se dodeljuju za izbor pesme i kvalitet zvuka, ali su pobednici često oni koji uspeju da nateraju publiku da igra, a bonus dobijaju oni koji je rasplaču.
Iako je njihov progon naterao romski narod na nomadski način života, oni znaju da su uvek dobrodošli u svoju prestonicu nadomak Skoplja. Jer, kako i sam Severdžan kaže, dok mnogi sanjaju da odu u daleke krajeve, “Šutka je jedino mesto gde svako može biti šampion.”