Nećemo vam reći ništa novo ako kažemo da distopijski roman Margaret Atvud iz 1985. godine, Sluškinjina priča, veoma realno oslikava stanje u kome se današnje društvo nalazi. Republika Gilead, nekadašnje Sjedinjene Američke države, mesto su u kome se priča priča o Fredovoj, sluškinji koja služi kao konkubina komandiru u novom režimu.
Ovaj jezivi svet rođen je ubistvom predsednika i raspuštanjem parlamenta, za šta su zaslužni hrišćanski ekstremisti. Putevi su razrušeni, putovanja zabranjena a oni koji nisu hrišćani ili su drugačiji, bivaju poslati na kolonije.
U Gileadu ženama nije dozvoljeno da rade, čitaju, poseduju nekretnine, niti nose nešto drugo što nije uniforma. U Gileadu, žene pripadaju muškarcima. Ako Sluškinjina priča tako dobro priča našu sadašnjicu, šta možemo da izvučemo kao zaključak o otporu? Čemu nas može naučiti Fredova?
Ne ignoriši pretnju
Navikli smo da javne ličnosti, a često političari, svoje programe predstavljaju u skladu sa glasačkim telom. Prazna obećanja i glasne pretnje. No, jedan korak – i nekoliko miliona glasova – dovoljni su da se sve to ostvari. Sjedinjene američke države konkretan su primer toga – u društvu koje se deklarisalo kao tolerantno i odbacivalo svaku mogućnost napada na slabije, vlast je preuzeo čovek koji je poznat kao seksualni napasnik, protivnik zakona, manipulator. Neko ko druge rase – a i žene – smatra nižom vrstom.
Prikupljaj informacije
U svetu u kome živi Fredova, kontrola se postiže granicama. Žene su limitirane u svakom pogledu: nemaju izvor informacija pa stoga ne znaju šta se događa oko njih. Pokazuju im se propagandni filmovi, u kojima se predstavlja svet kakav nije zaista. Najveća pretnja zatvorenom Gileadu je – znanje i informacija.
Zbog toga moraš da obraćaš pažnju, da proveravaš vesti, da informacije saznaješ iz više izvora. Kopaš, tražiš, učiš. I upozoravaš na laži koje se šire društvom.
Pruži otpor
Opresivni režimi vladaju zbog toga što svi ćute. Da se Fredova pridružila protestima u ranim danima, da više ljudi želi da bude proaktivno u sprečavanju nepravde pre nego što nepravda procveta, možda Gilead ne bi nastao. Možda bi taj režim zaćutao. No, do toga nije došlo i zato sada mora da koristi sva dostupna sredstva ne bi li ostala nezavisna u okviru zavisnosti koja joj je nametnuta.
Zato je pružanje otpora jedino rešenje. Mi sami odlučujemo kakva je naša priča. Mi sami pokazujemo koliko smo spremni na promene. Naše priče moraju da se čuju. Kao što je Fredova nastavila svoju. Uzdignute glave, skinute kape.
Budi kao Fredova.