And forget not that the earth delights to feel your bare feet and the winds long to play with your hair. Khalil Gibran
Ne zaboravi da zemlja voli da oseti tvoje bose noge, a vetar dugo da se igra sa tvojom kosom, Halil Džubran.
[tweetherder]Silikon je drugi po redu najzastupljeniji element i čini čak 28% zemljine kore. [/tweetherder] U prirodi on je silika (pesak) ili silikat odnosno vrsta minerala.
Silikoni su polimeri-veliki molekuli, dugački lanci nastali povezivanjem velikog broja jedinica (monomera). Na primer prirodni ili biopolimeri su polisaharidi (šećeri) i proteini.
Njihove uloge u kozmetičkim preparatima su brojne ali dominira estetska uloga i naročito u preparatima za kosu.
Istorija
Prvi put silikon je upotrebljen u kozmetičkoj formulaciji 1940.godine kada je Revlon lansirao proizvod pod imenom Silicare skin lotion uz tvrdnju da losion omogućava zaštitu kože i to formiranjem zaštitnog filma koji diše.
Silikoni su se u preparatima za kosu pojavili 1950. Prvi takav proizvod je služio osvežavanju umorne kose, a slogan je obećavao sjajnu i vatrenu kosu.
- 1958. pojavljuju se prvi put u šamponima i balzamima za kosu gde su se značajno poboljšani, usavršeni zadržali i do danas. Kvalitetan preparat za kosu nezamisliv je bez više silikonskih proizvoda u sebi.
- 1955-1965. silikoni pronalaze svoje mesto u antiperspirantima i roll-on dezodoransima.
- Od 1973. silikoni se primenjuju i u dezodoransima u stiku.
Vrste, osobine i upotreba
U sastavu kozmetičkih preparata silikone ćete pronaći pod INCI imenima : dimethicone, ciclomethicone, dimethiconol, dimethicon copolyiol, silica… Iza ovih naziva krije se veliki broj kozmetičkih sastojaka koji imaju višestruke uloge.
Dimetikon kopolioli su penušave materije i manje su agresivni prema koži i mukoznoj membrani od drugih, zato se koriste u proizvodima za umivanje. Redukuju iritaciju očiju i naročito se favorizuju u kolekcijama za bebe. Često se koriste u proizvodima za kosu gde obezbeđuju klizavost, a samim tim i lakše raščešljavanje dok istovremeno daju kosi mekoću i sprečavaju je da leti.
Ciklometikoni su isparljivi silikoni koji se uglavnom koriste u proizvodima za kosu. Omogućavaju lakše raščešljavanje mokre kose iako taj efekat traje kratko zato što ciklometikon ispari i to na 25C za 30min, a na 37 C za 10 minuta. Kako isparavaju bez hlađenja koriste se kao nosači aktivnih materija u dezodoransima i antiperspirantima. Nosači su i za UV filtere i vodootporne aktivne komponente. Značajno je reći da smanjuju lepljivost krema, daju im sjaj i unapređuju opšti utisak prilikom razmazivanja. Zbog svih navedenih osobina koriste se i u make-up formulacijama.
Dimetikoni se veoma dobro raspoređuju po površini kose i kože formirajući tanak film koji daje sjaj, otpornost na vlagu, štiti, poboljšava razmazivost, a kako je visokopropusan za vazduh i vodenu paru omogućava istovremeno da koža diše.
Olakšavaju raščešljavanje tako što se ravnomerno i u tankom sloju rasporede po dlaci i daju joj klizavost. Koriste se u šamponima, balzamima za kosu, svim vrstama krema. Sa prvim pranjem se ispiraju.
Za razliku od silikonskih, organski polimeri se raspoređuju u više slojeva duž dlake i imaju tendenciju da otpuštaju lokne i otežaju kosu koja potom izgleda masno. Tako da ako na kutiji vašeg proizvoda piše da ne masti kosu, to znači da vrlo verovatno sadrži neki silikonski proizvod.
Silkon komplikovanog naziva Trimetilsilalamodimetikon redukuje naelktrisanje kose, a ubacivanjem u farbe za kosu omogućava da se postigne dubina i punoća boje sa manjom količinom samog pigmenta. To je značajno ako vodimo računa o tome da se dlaka manje uništava prilikom česte upotrebe farbe. Naročito je važno kod permanentnih farbi za kosu.
Feniltrimetikoni se koriste u sprejevima za kosu gde daju sjaj, a ne daju lepljivost. Isparavaju za nekoliko sati čime je sprečeno da se deponuju na kosi.
Silikonski voskovi se koriste ako se kosi obezbeđuje volumen i vlaga a silikonske smole obezbeđuju vodootpronost bojama i često se koriste u make up proizvodima i preparatima za učvršćivanje kose. Silika se koristi kao ugušćivač, najčešće u pastama za zube.
Silikoni koji se upotrebljavaju u kozmetici čine mali procenat u odnosu na njegovu upotrebu u drugim vrstama proizvoda. Vremenom su se pojavile sumnje da utiču na okolinu i čak da doprinose formiranju ozonskih rupa kao i druge isparljive organske komponente. Ovo nije potrđeno naučnim istraživanjima. U atmosferi isparljivi silikoni podležu hemijskom raspadanju do silicijum dioksida, vodene pare i ugljen dioksida. U otpadnim vodama količina silikona koja bi bila toksična je praktično nedostižna. Ne apsorbuju radioaktivno zračenje na talasnim dužinama na kojima bi moglo doći do foto raspadanja.
Zbog toga u poslednje vreme zbunjuju silicon free natpisi na mnogim bočicama koji zapravo znače da proizvod ne sadrži silikone. Trebalo bi da nam objasne kakav je tačno benefit za klijenta ili našu sredinu od silicon free proizvoda? Nije potvrđeno da spadaju u komedogene sastojke i ne zapušavaju pore zato što isparavaju. Silikonski fileri se čak koriste za tretmane kože koja poseduje ožiljke od akni.
Da li je baš sve tako kako se na prvi pogled čini kad pročitamo ove komplikovane nazive?
