Predstavljanje rezultata Studije o nivou psihofizičkog blagostanja u Srbiji
Predstavljanje rezultata Studije o nivou psihofizičkog blagostanja u Srbiji

Ekspertski centar McCann Truth Central Beograd predstavio je rezultate istraživanja Istine o wellnessu: Studija o nivou psihofizičkog blagostanja u Srbiji. Tim povodom organizovana je panel diskusija, na kojoj su učesnici razmenili iskustva i dali svoja mišljenja i komentare na saznanja do kojih je Studija došla.

Na panel diskusiji govorili su dr Nataša Šikanić, psihijatar, prof. dr Dejan Radenković iz Kliničkоg centra Srbije, Mirjana Karanović, glumica, Đorđe Višacki, generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije i Marko Šelić Marčelo, književnik i muzičar.

Panelisti su se složili da se u Srbiji konceptu wellnessa pristupa površno i da nedostaje znanje o tome šta sve utiče i na koji način na naš wellness, kao i volja da se ono što znamo i primeni.

“Koncept wellnessa je prilično složen i podrazumeva psiho-bio-socijalni sklad pojedinca. Istraživanje koje je naš ekspertski centar sproveo pokazuje da većina nas ne razume koncept wellnessa i da mu pristupamo parcijalno i površno. Dve stvari su ključne za postizanje wellnessa: znanje šta sve utiče na naš wellness i volja da ono što znamo i primenimo. Istraživanje potvrđuje da trenutno u Srbiji ne postoji ni jedno ni drugo”, kaže Željka Mićić, menadžer za analitiku i razvoj u agenciji McCann Beograd.

Koji su faktori bitni za wellness?

Željka dodaje da smo kao nacija skloni da uzroke za postizanje većeg nivoa opšteg psihofizičkog blagostanja prvenstveno tražimo u spoljašnjim faktorima.

Po mišljenju naših ispitanika neprijatelj broj jedan za postizanje wellnessa je ekonomska situacija, odnosno nedostatak novca. Međutim, kada su pitani da navedu šta sve rade za svoj lični wellness, došlo se do zaključka da wellness zapravo najčešće čine male stvari za koje nije potrebno mnogo novca, ali je potreban trud i čvrsta volja.

40% ispitanika na svetskom nivou navodi fizičku aktivnost kao najbitniji faktor za wellness. Međutim, njih 25% ocenjuje svoj način života kao neaktivan. U Srbiji je ovaj procenat izrazito visok i iznosi čak 83%.

Kao razlog za nedovoljno upražnjavanje fizičke aktivnosti naši ispitanici najčešće navode nedostatak vremena, a zatim sledi nedostatak volje, odnosno lenjost. Manji procenat kao razlog navodi da nema sa kim da vežba. Sa druge strane, oni koji vežbaju, većinom to rade zbog trenutnih benefita, čak njih 72%, dok samo 28% vežba da bi se osećali bolje u budućnosti.

“Ako govorimo o pojedinačnim aspektima wellnessa i krenemo od fizičke aktivnosti koja je vrlo česta asocijacija na wellness i jedan od najvećih prijatelja istog, otkrivamo zabrinjavajuće podatke. Čak  53% nikada ne vežba ili to radi ređe od jednom mesečno. Globalni rezultati pokazuju da je u drugim zemljama situacija mnogo bolja, pa možemo slobodno zaključiti da smo mi nacija koja ne vežba”, izjavila je Željka.

I u svetu i u Srbiji, optimalne godine za postizanje wellnessa su tridesete (34 globalno, 32 Srbija, dok je u Turskoj to 23, a u Japanu 44). Zemlje u kojima je wellness na najvišem nivou, prema mišljenju ispitanika globalnog istraživanja, jesu Japan, Kina, Švajcarska i SAD. Interesantno je da se i globalno i lokalno smatra da je ženama lakše da postignu stanje opšteg blagostanja nego muškarcima.

Optimalan indeks telesne mase (BMI) u mnogim zemljama je atribut koji najbolje oslikava osobu koja se dobro oseća. U Srbiji ovaj pokazatelj nije visoko na listi indikatora wellnessa.

Očigledno da postoje kulturološke razlike u tome kako se vidi osoba koja se oseća dobro – u Japanu se, na primer, veći naglasak stavlja na sjaj u očima, dok se u Kini mršava figura još uvek povezuje sa siromaštvom, pa je zaobljena figura odraz zdravlja. U Velikoj Britaniji, SAD i Južnoafričkoj Republici ljudi veruju da je lakše postići osećaj opšteg blagostanja organizma bez roditeljstva, a u Kini i Japanu smatraju da se opšte blagostanje postiže sa decom.

U Srbiji su mišljenja podeljena, pa je jednak procenat onih koji se slažu sa obe tvrdnje. Za stanovnike Srbije porodica je najvažniji oslonac za vođenje zdravog života, slede prijatelji, a tek onda lekari.

Iako smatramo da se zdravo hranimo, stručnjaci i statistički podaci pokazuju da je gojaznost kod nas u porastu (naročito kod dece), a procenat kardiovaskularnih oboljenja, u čijoj osnovi leži nezdrava ishrana, vrlo je visok. U Srbiji ima dosta umereno gojaznih ljudi, naročito među muškarcima.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.