stolice
Sedenje može negativno uticati na zdravlje (foto:Dennis Jarvis/Flickr.com)

Savremeni život iziskuje sve više provođenja vremena u sedećem položaju na radnom mestu, za računarom. Sedenje možda deluje na prvi pogled bezopasno, ali česta ukočenost, bolovi u nogama, kukovima, vrtoglavice su samo neke od posledica ove (ne)aktivnosti.[tweetherder] Sedeći položaj utiče na razvoj mnogih bolesti i pasivno utiče na krivljenje kičme i druge probleme[/tweetherder]. Saznajte šta možete učiniti povodom vašeg zdravlja, ukoliko ste primorani da dugo sedite u toku dana.

1. Oštećenje organa

  • bolesti srca  – mišići tokom sedenja manje sagorevaju masti, omogućavajući da masne kiseline lakše začepe kanale do srca. Dugo sedenje je povezano sa visokim krvnim pritiskom, kao i povišenim holesterolom, pa tako ljudi koji najviše vremena provode sedeći imaju duplo veće šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti
  • prekomeran rad pankreasa – pankreas proizvodi insulin, hormon koji je odgovoran za glukozu. Međutim, ćelije u mišićima onih koji dugo sede ne reaguju tako dobro na insulin, pa pankreas proizvodi sve više i više, što može dovesti do dijabetesa i drugih bolesti. Studija iz 2011. je pokazala da je pad insulina odgovor posle samo jednog dana produženog sedenja.
  • kancer debelog creva – studije su pokazale da postoji veći rizik za rak debelog creva, dojke i endometrijuma, ukoliko je sedenje prioritet, jer višak insulina podstiče rast ćelija. Redovno kretanje povećava prirodne antioksidanse koji ubijaju i oštećuju ćelije koje su potencijalno kancerogene – slobodni radikali.

2. Mišićna degeneracija

  • osetljivi stomačni mišići – kada stojite ili ste u pokretu, mišići stomaka su zategnuti, međutim kada sedite oni su opušteni i nemaju nikakvu aktivnost.
  • uski kukovi – prilikom dugog i konstantnog sedenja funkcija kuka se smanjuje, kao i njegova pokretljivost tokom vremena. Sudeći po sprovedenim studijama, stariji ljudi imaju tendenciju pada upravo zbog ovih činjenica.
  • opušteni gluteusi – sedenjem gluteusi ne rade apsolutno ništa, a tako se utiče na stabilnost i onemogućava se snažan iskorak.

3. Poremećaji nogu

  • slaba cirkulacija u nogama – sedenje utiče na slabu cirkulaciju u nogama, a to sa sobom povlači probleme poput otečenih zglobova, proširenih vena i kao krajnji rezultat može doći do krvnih ugrušaka. tj duboke venske tromboze.
  • slabe kosti – više sedenja, znači manje trčanja, kretanja i jačanja muskulature, što po istraživanjima dovodi do sve većeg broja obolelih od osteoporoze zbog nedostatka aktivnosti.
kicma
Kičma (foto: Michael Dorausch/Flickr.com)

4. Problemi sa gornjim delom tela

  • usporavanje rada mozga – kada smo u pokretu mišići pumpaju svežu krv i kiseonik kroz mozak oslobađujući sve neophodne supstance za adekvatan rad mozga i funkcije organizma. Međutim, sedenje usporava sve, uključujući i moždane funkcije.
  • napregnut vrat – dugo sedenje, pogotovo za računarom nesvesno utiče na to da vrat bude nagnut ka napred zbog kucanja na tastaturi. Takav položaj nije prirodan za vratne pršljenove, pa tako vrat postaje napregnut, ukočen i može dovesti do trajne neravnoteže.
  • ranjiva leđa i ramena – s obzirom da je predeo vrata ugrožen to sa sobom povlači i druge probleme, uključujuči i leđa i ramena.

5. Problemi sa leđima

  • nefleksibilna kičma – dok smo u pokretu diskovi između pršljenova se šire i skupljaju poput sunđera, upijajući svežu krv i hranljive materije. Međutim, kada sedimo dugo, diskovi su neravnomerno zgnječeni, kolagen se steže i stvrdnjava i time utiče na tetive i ligamente.
  • oštećenje diska – ljudi koji više sede su pod većim rizikom za upalu lumbalnog dela, odnosno lumblanih diskova. Mišići oko trbušne duplje (slabina) prilikom zatezanja povlače gornji lumbalni deo kičme ka napred. Tako gornji deo telesne težine potpuno opterećuje donji, sedeći deo, umesto da se ravnomerno rasporedi duž luka kičme.

Podaci smrtnosti od sedenja: 

Studija sprovođena tokom 8,5 godina je pokazala da ljudi koji najviše gledaju TV imaju 61 odsto veći rizik da umru, u odnosu na one koji dnevno provedu manje od sata gledajući TV.

  • 1-2 sata – 4%
  • 3-4 sata – 14%
  • 5-6 sata – 31%
  • preko 7 sati- 61%

Pravilno sedenje:

Ukoliko morate sedeti često zbog prirode posla ili učenja, neka bar bude pravilno.

  • telo nije nagnuto napred
  • ramena su opuštena
  • ruke blizu tela
  • laktovi postavljeni za 90°
  • donji deo leđa naslonjen uz stolicu
  • stopala na podu

Šta možete učiniti:

  • sedenje na nečemu nestabilnom – kao što je lopta za pilates, nateraće vas da stopala budu na podu, leđa prava, a stalni rad mišića je neophodan kako bi održali ravnotežu.
  • istezanje kukova – napravite iskorake za svaku stranu, po tri minuta dnevno.
  • šetanje dok traju reklame – verovali ili ne, ovako ćete potrošiti dvostruko više kalorija, za razliku od sedenja.
  • balans stajanja i sedenja na poslu – ukoliko ne možete da radite stojeći, svakako ustanite na svakih pola sata kako bi razdrmali mišiće.
  • yoga poze – savijajte se i istežite u položaju “mačke”

 

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.