Poznati psihijatar iz San Diega, Emanuel H. Rosen, autor je knjige Think like a shrink (Razmišljajte kao psihijatar) u kojoj je otkrio psihološke metode uz pomoć kojih možete otkriti mnogo toga o sebi, svojim željama i potrebama, ali i o drugima i njihovim namerama – onome što kriju od vas!
Prenosimo vam neke trikova iz pomenute knjige:
1. Ako želite da saznate da li je neko emocionalno zdrav, saznajte kakav je u romantičnoj vezi
Zgodan, fizički aktivan, harizmatičan, bogat, inteligentan i pun samopouzdanja – takav “blagosloveni” pojedinac nije obavezno i emocionalno zreo. Oni mogu biti ostvarene odrasle osobe, ali da budu na emocionalnom nivou prosečnog dvogodišnjaka. Postoje tri stvari koje morate saznati kako biste mogli dobro da procenite u kolikoj meri je neko emocinalno zreo:
– Koliko dugo su trajale njegove ljubavne veze
– Da li su imali sukobe sa kolegama i koliko dugo su se zadržali na svom radnom mestu
– U kakvom su odnosu sa članovima svoje porodice
2. Samopouzdanje direktno zavisi od vašeg odnosa sa roditeljima i braćom i sestrama
Da, ovo je istina. Najznačajniju ulogu u izgradnji samopouzdanja deteta imaju – majke. Naravno, ne mislim da su one glavni krivci ako njihova deca imaju problema sa samopouzdanjem, već da brižne majke mogu učiniti mnogo za zdravlje psihe svojih sinova i ćerki.
3. Vaš odnos sa partnerom zavisi od odnosa sa članovima porodice
Jednostavno, svako od nas čuva iskustva sa članovima porodice “u svojoj glavi”. Do kraja života, mi ćemo uzimati različite uloge – ili nas samih, kada smo bili deca, ili uloge naših roditelja. Pažljivo proučite svoj odnos sa članovima porodice. To će vam reći mnogo o vama samima.
4. Mi nastupamo pred “skrivenom publikom” – našim roditeljima
Često smo svedoci čudnih postupaka drugih ljudi, zbog čega se često zapitamo “odakle mu/joj ideja da uradi tako nešto”. Ti postupci su zasnovani na skrivenom scenariju koji se nalazi u glavama svih nas. Možda ta osoba reaguje na vas, ono što ste rekli ili uradili, ali zapravo – ona reaguje na svoju majku! Što se manje osoba seća svog detinjstva, to će više “glumatati” u svom odnosu prema drugima. Što nas dovodi do zaključka…
5. Oni koji kažu da se “ne sećaju svog detinjstva” imaju ozbiljne probleme
Fizički zdrave osobe koje tvrde da se ne sećaju svog detinjstva, često su žrtve različitih trauma koje njihov um “blokira”. Takvi ljudi jednostavno ne znaju ko su i šta su, te im je lični identitet ozbiljno ugrožen.
6. Žrtve nekada uzimaju uloge agresora
Pojedini ljudi mogu postati jako agresivni ako osete da ih drugi prisiljavaju da zauzmu pasivan stav.
7. Da, postoje i “svest” i “podsvest” i oni diktiraju sve – od izbora posla do izbora partnera
Sve uspomene i osećanja koja su vezana za vas, vaše roditelje i druge članove porodice su duboko usađeni u vašu podsvest. Međutim, u vašoj podsvesti leže i najveći strahovi. Što ste više svesni svega onoga što se nalazi u vašoj podsvesti, to će vam život biti lakši i bezbrižniji.
8. Seks je jako bitan, šta god drugi govorili
Seks je jako bitan indikator ljudskog karaktera, ali i trenutnog psihičkog stanja. Danas je “politički korektnije” naglašavati važnost emocija i misli, nego ulogu koju seks igra u našim životima. Bilo kako bilo, seksualne navike i iskustva vam mogu reči mnogo o tome kakav je ko kao osoba.
9. Homoseksualna tenzija između ljudi istog pola je “obavezna”
Dokazano je da svi ljudi imaju i heteroseksualne i homoseksualne nagone. Vaše seksualno opredeljenje određuje način na koji “izlazite na kraj” sa tim nagonima. Jednostavno, ako ponekad maštate o homoseksualnom odnosu, to ne znači da treba da preispitate svoju seksualnu orijentaciju. Članovi našeg društva koji imaju se “najglasnije” izjašnjavaju protiv homosekaulizma, često su osobe koje osećaju nelagodu zbog svojih homoseksualnih impulsa.
10. Da, deca osećaju seksualnu privlačnost prema roditelju suprotnog pola, i to između 4. i 6. godine života
Zar vam nije zastrašujuća i sama pomisao na činjenicu da vaši roditelji imaju seksualne odnose? Razlog za to je duboko pohranjena uspomena na seksualnu privlačnost koju smo u detinjstvu osetili prema jednom od roditelja. Naravno, to ne znači da je zdravo da se sećate seksulnih impulsa iz detinjstva. Inače, jedan od najčešćih problema sa kojima se bore moji pacijenti je jaka represija ovog unutrašnjeg konflikta.
11. Strah od kastracije je realna stvar
Ovo je jedan od najdublje usađenih strahova kod muškaraca. Možda ovaj strah nema evolutivnu važnost, ali je jako poguban po psihu muškarca.
12. Svi muškarci su nesigurni kada je u pitanju veličina njihove “muškosti”
Muškarci su tokom celog svog života preokupirani svojim penisom. Brinu se za njegovu veličinu, dužinu, debljinu itd. Ova opsesija može imati veliki uticaj na mentalno zdravlje muškarca, ali sumnjamo da će ovaj fenomen ikada biti detaljno proučen – nikome nije prijatno da priča o tome.
13. Edipov kompleks – zahvaljujući njemu psihijatri dobro zarađuju
Kada ljudi pričaju o Edipovom kompleksu, uglavnom pričaju o njegovom seksualnom aspektu. Međutim, on može biti od velikog značaja tj. odrediti ko će biti bogat, uspešan, srećan a ko ne. Osećaja koja su povezana sa ovim kompleksom su vrlo intenzivna.
14. Svi ljudi su isti, u suštini – svi imaju slične želje i strahove
Svi ljudi žude za novcem, moći i divljenjem drugih. Žele da budu seksaulno privlačni. Žele da se osećaju sigurnim. Žele da se osete voljenim. Ipak, ni novac ni inteligencija vam ne mogu garantovati dug i srećan život. Emocionalno zdravlje, zrelost i stabilnost su jedina garancija za život kakav svi želimo.
15. Ljudi retko reaguju u skladu sa svojim emocijama
Ne kaže se bez razloga da je napad najbolja odbrana. Zato ljudi zauzimaju agresivan stav – veruju da će ih drugi smatrati mekušcima ako zauzma pasivan stav.
16.Više o odbrambenim taktikama uma…
Mentalna regresija, jedna od najmoćnijih trikova našeg uma, zadužena je da nas održava mentalno zdravim – koliko je to moguće. To znači da ćemo početi da se ponašamo detinjasto, kako bismo izbegli suočavanje sa stvarnošću i problemima. Distorzija od stvarnosti nas često može dovesti u nevolju. Življenje “u laži i negiranju” ili pokušaj bega uz pomoć alkohola i narkotika nanosi neverovatnu štetu našem emocionalnom zdravlju. Projektovanje sopstvenih emocija na druge ljude je poznate odbrambena “taktika”. Osećaj krivice je razoran, pa često krivimo druge za problem umesto da priznamo svoju grešku.
17. Ljudi se “bore” sa smrću svojih bližnjih onoliko vešto koliko se bore sa životom
18. Iza svakog straha stoji – želja
Želje koje naša svest odbija da prihvati se često pretvaraju u strahove. Ako tvrdite da vam “novac nije bitan”… Počnite da ga štedite!