Ines Klara, manekenka, je na svom Facebook profilu objavila fotografiju kako leži na bolničkom krevetu držeći se za ruke sa jednom staricom.
Fotografija je za veoma kratak period skupila ogroman broj lajkova, a Ines je u opisu fotografije ostavila veoma dirljivu poruku.
“Volim da se setim ovog dana. Ja sam pala u nesvest na Fashion Week-u jer sam držala neku glupu dijetu. Ova divna baka je radila ceo dan na njivi i pozlilo joj je i otekli su joj prsti. Tresla se od straha, iako je osmehom pokušavala sve da ubedi da se ne boji. Iako smo naizgled različite, mi smo iste. Uhvatila sam je za ruku da pokušam da joj prenesem deo moje snage, a tek kasnije sam shvatila da je i ona mene smirila. Ma koliko godina, iskustva, uspeha, novca imale, sve smo iste. I umesto što se konstantno takmičimo, žene treba da budu podrška jedna drugoj. Ja se radujem kada vidim srećnu ženu, bilo da je njena sreća gomila dece i muž ili tona cipela i torbi ili izlasci i putovanja ili tetovaže i motori… Ne zavidim, mogu nešto da naučim od nje. Ne osuđujem, svako ima pravo na izbor. Ne znam kada su žene postale jedne drugoj neprijatelji i kada su ljubomora i zloban osmeh zamenili jedno iskreno “Bravo”? Bravo što si pokrenula mlada firmu, a ne “šta bre ova mala zna u njenim godinama.” Bravo što si u četrdesetim pokrenula firmu, a ne “bolje da pazi na decu nego što je po ceo dan u kancelariji.” Bravo sto si podigla troje dece i kuvaš, peres za petoro svaki dan, nego “Ma ona je obična domaćica, to nije posao”. Bravo što si priuštila sebi skupe čizme, sada si me motivisala da više radim, a ne “Bolje da traži muža nego sto šopinguje čizme, a i noge joj izgledaju debelo u njima.” Bile bi mnogo jače kada bi bile prijatelji jedne drugima, jer smo sve mnogo sličnije nego što izgleda. Sve smo žene. Ne saplićimo već pruzimo ruku jedna drugoj“, napisala je Ines ispod fotografije.
Poruka ispod fotografije i sama fotografija je izazvala bujicu pozitivnih komentara. Reči podrške stižu sa svih strana.
Ova mlada devojka nas je sve, bar na sekund trgla, i naterala nas da zastanemo i zamislimo se. U beskonačnoj trci sa životom počeli smo da postajemo loši ljudi koji osuđuju i kritikuju, umesto da pružamo podršku. Uhvatite nekog za ruku u znak podrške, verujte prijaće i vama i njemu.