O sindromu “jednog dana” piše autor Alex Fayle. Preuzeto sa bloga Zenhabits.net.
****************************************************************************
[tweetherder]Svi pate od sindroma „jednog dana“ u nekom periodu svog života, a on se često i ponavlja. [/tweetherder]To je sindrom koji čine da ostvarenje svojih ciljeva odlažemo za “neka druga, bolja vremena”. Što se mene tiče, stalno sam govorio kako bi zaista trebalo da počnem da trčim a da ništa u vezi sa tim nisam preduzeo.Verovatno i vi imate nešto slično u svom životu – projekat, zadatak, cilj – koje jednostavno još niste “stigli” da uradite. Nije li tako?
Mogao bih da citiram čuveni Nikeov slogan i da kažem: „Just Do It!“, ali da je to tako jednostavno sindrom „jednog dana“ ne bi ni postojao. U mom slučaju, konačno sam počeo da se rekreiram i trčim tek kada se moje telo pobunilo i odbilo da zaspi usled nedostatka fizičkog umora.
Tada sam shvatio da je rad na postizanju svih ciljeva u životu potrebno započeti pre nego što osetimo posledice našeg konstantnog odlaganja obaveza i ostvarenja životnih ciljeva. Iz tog razloga, sastavio sam “sistem” od 11 koraka koji vam mogu pomoći da se zauvek oslobodite sindroma “jednog dana”.
1. Budite ono što jeste – Ja prezirem timske sportove, tako da nema šanse da bih igrao fudbal. Trčanje mi omogućava da vežbam kada to meni odgovara. Savršeno!
Možda nešto odbijate da radite zato što vam to jednostavno ne odgovara. Ako je tako, odbacite ideju i očekivanja koja je verovatno prate.
2. Raščistite haos – Ako ne znate šta bi vam više odgovaralo, to je možda zato što su vam um i osećanja “pretrpani”. Mislim, ozbiljno, ako vam je um u haosu, kako zamišljate da donesete jasnu odluku i da se otarasite sindroma „jednog dana“? Zakrčenje o kome govorim uključuje negativne misli (kao kada ja mislim da nikada neću moći da trčim duže od 30 sekundi a da ne umrem), ili negativne stavove (previše sam lenj da bih trčao).
3. Saznajte šta tačno želite i zašto to želite – Ako želite da zauvek izlečite sindrom „jednog dana“, trebalo bi da znate šta konkretno želite i razloge koji stoje iza te želje.
4. Napravite veliki plan – Kažem “veliki”, jer je ovo plan koji podrazumeva kompletnu sliku. Ipak, ne zanosite se previše. Planiranje može ličiti na akciju, ali se ono, u suštini, ne razlikuje od pričanja. Dokle god ne započinjete ništa konkretno, vi i dalje samo odugovlačite.
5. Idite korak po korak – Jedini detalj koji bi trebalo da izaberete u ovom trenutku je prvi korak. Mene detalji previše opterećuju. Kada prođem pored velike slike ja ne vidim samo par detalja – ja vidim celokupnu slikarsku kompoziciju! Iz tog razloga, u životu se fokusiram na samo sledeće dve ili tri stvari koje planiram da uradim.
6. Ignorišite ostalo – Tako je. Ignorišite sve što ima veće sa vašim ciljem, osim onoga na čemu trenutno radite. Često koristimo upoređivanje “gde smo sada i gde želimo da budemo” kao vid odugovlačenja. Dok je proveravanje samo po sebi uvek dobro, možemo ga obaviti nakon završetka svakog manjeg zadatka, a ne usred njega.
7. Tražite pomoć – Daniel Gilbert, u svojoj knjizi “Stumbling on Happpines”, kaže da je razgovor sa drugima najlakši način da predvidimo da li će nas ostvarenje nekog cilja učiniti srećnim ili ne.
8. Ne upoređujte se sa ljudima oko sebe – Budite oprezni kada primate tuđu pomoć, jer uvek postoji mogućnost da se ispolji potreba za upoređivanjem sa drugima, koja nas lako može poljuljati u nastojanju da se držimo svog “kursa”. Prestanite da se upoređujete sa drugima.
9. Izađite iz svoje “zone komfora” – Judith Sills, u svojoj knjizi “The Comfort Trap, or What If You’re Riding a Dead Horse?” govori o tome kako smo možda depresivni, ali se na neki (pomalo morbidan) način osećamo ugodno. Sreća je preveliki rizik, ali trenutna (bolna) situacija pruža osećaj sigurnosti.
Šta vi preferirate od ovo dvoje? Bolna i nesrećna ugodnost ili blaženstvo uz izlazak iz vaše zone komfora? Preporučujem vam da uvek, bez izuzetka, izaberete “neugodnu” opciju.
10. Proslavite proces ali i njegov kraj – Ne mislim na proslave poput trećerazredne proslave mature iz američkih TV serija. Mislim na to da priznate svoj napredak. Ja o trčanju pišem čak i na svom Twitteru i Facebooku!
11. Uvek idite korak dalje – Čekajte malo! Većina lista ima samo deset stavki.
Zašto ova ima jedanaest?
Zato što je važno da se naterate da uvek idete makar malo dalje nego što ste mislili da je moguće.