Poznato je da treba izbegavati čestu upotrebu aspirina i ibuprofena, a stručnjaci preporučuju da se koristi prirodna alternativa ovih lekova. [tweetherder]Pogledajte kako se, na zdrav i prirodan način, boriti protiv bolova. [/tweetherder]
Anemija, srčani problemi, hipertenzija i gubitak sluha su samo neki od mogućih posledica česte konzumacije lekova protiv bolova.
Farmaceutske kompanije testiraju razne prirodne supstance da bi proverili kakvo dejstvo imaju na bolesti, a onda prave sintetičku verziju supstance koju puštaju u prodaju. Ponekad, sintetička verzija deluje brže, a – u zavisnosti od kvaliteta početne supstance – čak i bolje od prirodne varijante. S obzirom na to da priroda već proizvodi ono što se nalazi u lekovima, odlična zamena su prirodni izvori ovih lekova, a to su sledeći:
Kora bele vrbe
Ova biljka je pravi aspirin. Sadrži supstancu salicin koja se pretvara u salicilnu kiselinu u stomaku. Ova kiselina je glavna komponenta aspirina, ali kada se uzima sintetiički ne deluje najbolje na stomak. Bela kora vrbe pomaže kod groznice, zapaljenja, ali i da ublaži bol.
Kapsaicin
Ovaj lek se uglavnom koristi za ublažavanje bola u mišićima, živcima i zglobovima.Uglavnom se može naći u obliku gela ili kreme i može se koristiti tri do četiri puta dnevno. Kako je kapascin je jedna od komponenti ljutih papričica, neki od prvih korisnika ovog prirodnog leka izjavili su da su osetili blago peckanje, ali daljom upotrebom ovaj simptom nestaje.
Bosvelija (Boswellia)
Ova biljka, poznatija kao “indijski tamjan”, dostupna je u obliku kapsula i kremova. Ima antiupalno dejstvo zahvaljujući kiselinama koje se nalaze u ovom drvetu. Bosvelija poboljšava cirkulaciju krvi, ali i sprečava da bela krvna zrnaca koja nose upalu dopru do ugroženih tkiva. Preporučena doza je 450 – 750 mg, i to tokom tri do četiri nedelje kada osećate bolove.
Mačja kandža (Uncaria tomentosa)
Kod nas se može naći i pod nazivom “mačji nokat”. Ova biljka raste u Južnoj Americi, a zahvaljujući antiupalnom dejstvu pomaže telu da se izbori sa bolom. Preporučena doza je 25 do 1000 mg jednom do tri puta dnevno. Ukoliko preterate sa konzumacijom, moguća je pojava dijareje.
Magnezijum
[tweetherder]Redovan unos dovoljnih količina magnezijuma može vam pomoći ako patite od migrena[/tweetherder]. Ovaj mineral je prisutan u integralnim žitaricama, orašastom voću, semenkama, mahunarkama i zelenom povrću. Koncentracija magnezijuma u krvi i tkivima utiče na receptore serotonina u mozgu koji su uključeni u proces nastanka migrena.
Kod skoro 50% osoba koje pate od migrena, primećena je niska koncentracija ovog minerala u krvi. U nemačkoj studiji 41% osoba je primietilo značajno poboljšanje kod oralnog uzimanja magnezijuma – smanjio se intenzitet i trajanje migrene. Osim toga, magnezijum zaustavlja stvaranje takozvane supstance P, zahvaljujući čemu može smanjiti bol u leđima, grčeve u mišićima i slabost u mišićima kod fibromialgije.
Omega-3 masne kiseline
Dobro poznate po svom antiupalnom dejstvu, omega-3 masne kiseline dokazano pomažu pacijentima koji pate od reumatoidnog artritisa i problema sa crevima. Sledeći put kada osetite bol pokušajte da se opustite za trenutak. Povežite se sa svojim telom i saznajte šta se zapravo dešava.
Bol je prirodni način da nas upozori da je potrebno nešto promeniti bez obzira na to da li je u pitanju fizički ili psihički problem. Ove kiseline pomažu i kod kardiovaskularnih problema i smanjuju stopu smrtnosti kada su u pitanju srčane bolesti. Preporučena doza je 1000 mg dnevno. Za vegane, omega-3 kiseline dostupne su u klicama konoplje, čia, lana i raznom bobičastom voću.
Kurkumin
Ova komponenta biljke kurkuma poznat je kao sastojak koji zaustavlja bol. Kao i kapsaicin, blokira putanju kojom signali bola stižu do mozga. Studije pokazuju da je kurkumin efikasan i kod hroničnog bola, a uspešno se pokazao i kod reumatoidnog artritisa. Preporučena doza je 400 do 600 miligrama, tri puta dnevno kada su u pitanju bolovi i upale. Kurkumin se pominje i kao veoma uspešan u lečenju depresije.
Izvor: healthyandnaturallife.com