Humanost

Ponekad se čini da je previše negativnosti oko nas. Dovoljno je da izađete na ulicu i posmatrate prolaznike. Zapitate li se ponekad gde svi oni žure i zašto su uvek namršteni?

Zar baš svakog od njih muči nešto toliko bitno od ranog jutra?

Jesu li to isti oni ljudi koji se konstantno žale da nemaju posao i da se, žargonski rečeno, smaraju po ceo dan? Pa, zašto onda niko od njih nema vremena da se osvrne oko sebe, uživa u zalasku sunca, pogleda izložene radove uličnog umetnika ili da nekome pokloni svoj osmeh?

Izgleda kao da smo svi zapali u neku mrzovolju, koja nas povuče kao snažna struja, pa i mi nekud požurimo. Ko zna gde. A usput negde zaboravimo da je naše malo nekome mnogo, kao i da naš sitan znak pažnje može duboko uticati na nekoga. Onda kada pomažemo drugima pomažemo i sebi. To ne znači da želimo nešto zauzvrat. Ako pružite nekom ruku, pružite je bez razmišljanja i računa.

Takvo nešto je učinila jedna Laura čiji će nam primer vratiti poljuljanu veru u čovečanstvo. Barem u ovom danu.

Naime, majka dvomesečnog dečaka je provela nekoliko dana u bolnici dok se nije stabilizovalo stanje njenog deteta. Kada je, konačno, mogla da krene kući ugledala je na brisaču svog automobila kaznu za parkiranje. To je bilo poslednje što joj je trebalo u tom momentu. Međutim, kada je prišla bliže dočekalo ju je prijatno iznenađenje.

Tu se nalazio papirić sa porukom sledeće sadržine: “Hej, videla sam na tvojim kolima kaznu za parkiranje, a pošto mogu da pretpostavim koliko je teško šta god prolaziš u bolnici odlučila sam da je platim umesto tebe.”

Zahvaljujući objavi koju je majka 2-mesečnog dečaka postavila na svom Facebook profilu ceo svet je čuo za ovaj nesebičan čin, kom možemo samo da se divimo i da nam posluži kao inspiracija!

Ukoliko ova priča inspiriše makar jednu osobu koja pročita ovaj članak, dosta je.

Izvor: E!News
1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.