Velika globalna studija čiji su rezultati objavljeni u petak u stručnom časopisu “Lancet” potvrdila je ono što je zaključeno u ranijim istraživanjima – ni najmanja količina alkohola nije dobra za zdravlje. 

Uprkos ranije sprovedenim istraživanjima po kojima umereno pijenje alkohola štiti od srčanih bolesti, nova studija pokazuje da i najmanja količina donosi više štete nego koristi.

Vođa studije u kojoj je učestvovalo više od 500 stručnjaka iz svih delova sveta, Maks Grisvold, naučnik sa Instituta za metriku i evaluaciju iz Sijetla, kaže da je reč o do sada najopsežnijoj studiji s obzirom na raspon podataka o kojima se u studiji vodilo računa.

“Rizici koje izaziva konzumacija alkohola neutraliziraju njegov zaštitni učinak”, zaključak je studije. Pritom, treba voditi računa i o tome da zdravstveni rizik raste proporcionalno popijenoj količini alkohola,” ističe Grisvold.

Svakodnevno pijenje “standardne količine” od 10 grama alkohola, što je ekvivalent malom pivu, čaši vina ili čašici od 30 ml žestokog pića, za otprilike 0,5 posto povećava opasnost od razvoja najmanje jedne od dvadeset bolesti povezanih s alkoholom.

Na prvi pogled, rizik se ne čini velikim, ali na globalnom nivou dobija drugu dimenziju.

“Na globalnom nivou dodatan rizik od 0,5 posto među onima koji svakodnevno konzumiraju alkohol rezultiraće smrću 100.000 ljudi godišnje”, objašnjava jedna od učesnica studije, Emanuela Gakidou, profesorka na Univerzitetu Vašington.

Manje je bolje, a nimalo je najbolje

Svakodnevnim konzumiranjem dvaju pića rizik raste na sedam posto, a s pet jedinica mogućnost ozbiljnih zdravstvenih posledica povećava se za 37 odsto.

“Objava novih podataka uvek kaska za izmenama i usvajanjem revidiranih smernica”, kaže Gakidou, koja priznaje da i sama povremeno konzumira alkohol.

“Međutim, činjenice su činjenice i ja ih, poput 2,4 milijarde ljudi na ovoj planeti koji konzumiraju alkohol, moram ozbiljno shvatiti”, kaže naučnica i iznosi podatak po kojem je u 2016. godini prekomerno konzumiranje alkohola bilo sedmi po redu uzrok preuranjenih smrti i bolesti.

Ispred alkohola su: visok krvni pritisak, pušenje, mala porođajna težina i prevremeno rađanje, dijabetes, gojaznost i zagađenost okoline.

Treba istaći da je među populacijom starom između 15 i 49 godina života alkohol najsmrtonosniji faktor bolesti i preuranjenih smrti. Odgovoran je za više od 12 posto smrtnih slučajeva u muškoj populaciji.

Kada se radi o količini konzumiranog alkohola na vrhu lestvice su Rumuni, koji dnevno prosečno popiju devet pića, a nakon njih su Portugalci, Luksemburžani, Litvanci i Ukrajinci sa sedam pića dnevno.

Među ženama su po količini prve na listi Ukrajinke koje toko 24 sata prosečno popiju više od četiri pića, a slede žene iz Andore, Luksemburga, Belorusije, Švedske, Danske, Irske i Velike Britanije, koje dnevno prosečno konzumiraju tri jedinice alkoholnog pića.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.