U današnje vreme, sa aktuelnim načinom života i sistemom vrednosti, “biti srećan” će, ako ovako nastavimo, biti proglašeno mentalnim poremećajem.
Gde ti živiš?!? Šta ti misliš?!? Odrasti!
OK je da deca budu srećna. Još su mala, neka ih. Neka uživaju dok još mogu. Dok ne odrastu. A kad odrastu, videće šta je život… Neka ih, neka uživaju dok su još mali.
Kao da je sreća nešto što je rezervisano samo za detinjstvo i kao da nije u redu da odrasle odgovorne osobe budu srećne.
Kao da postoje neke norme, neka nepisana pravila, kada, koliko i na koji način je “u redu” biti srećan.
Šta je potrebno za sreću?
Svi znamo, moguće je biti srećan kada:
- sve u životu ide glatko,
- imate dovoljno novca za sve što vam je potrebno,
- izgledate kao iz časopisa (0% telesnih masti, 0% celulita, pupupudalekobilo),
- svi vas vole i podržavaju,
- nižete uspehe jedan za drugim,
- u savršenoj ste ljubavnoj vezi u kojoj sve teče glatko.
Mislim, tako bar kažu u časopisima i na reklamama. I na televiziji. A ako tako kažu na televiziji onda je to sigurno istina.
Verovatno ste čitajući ove uslove za sreću pomislili “svašta!”. I vrlo verovatno, ako ste kao većina ljudi, jednim delom svog bića, potajno, ipak verujete da je to tako. Da je za sreću potrebno zadovoljiti mnogo uslova.
Ako je tako, ne brinite, niste sami. Naprotiv, u većini ste. Većina ljudi veruje da je ok i dozvoljeno biti srećan samo kada su spoljašnje okolnosti u potpunosti zadovljavajuće. Znači skoro nikad. A neki, kojih je takođe mnogo, veruju da nekako nije ok biti srećan. Da je to detinjasto i neozbiljno.
Šta o tome kaže psihologija?
Pre nego što vam odgovorim na to pitanje, želim da znate da to što kaže psihologija uopšte nije bitno. Rezultati istraživanja i razne teorije nisu bitni.
Kako sad to? Lepo. Svako svoj život živi i osmišljava na osnovu nekih svojih uverenja i stavova.
“Ono u šta verujete postaje istinito u svojim posledicama”, rekao je neko.
Mi živimo naša uverenja, o sebi, drugima i svetu. U ovoj priči – mi živimo naša uverenja o sreći. Srećni smo onoliko koliko mislimo da je ok, dozvoljeno, zasluženo… da smo srećni.
A sad da kažem šta o svemu ovom “kaže” psihologija.
Na osnovu velikog broja istraživanja, na velikom broju ispitanika, utvrđeno je sledeće: Koliko će neko biti srećan u izuzetno maloj meri zavisi od spoljašnjih, “objektivnih” okolnosti.
Kako su došli do takvog zaključka?
Pretpostavka, pogotovo u današnje vreme, je da kada neko dobije na lutriji i na taj način reši sve svoje finansijske probleme, automatski postaje srećan.
Realnost je drugačija. Većina ljudi koji dobiju na lutriji relativno brzo se vrati na količinu novca na na kojoj su bili i pre. Kao da imaju neki finansijski termostat koji određuje “koliko novca zaslužujem da imam”.
Isto važi i za sreću. Nakon prvobitne euforije zbog neočekivanog velikog dobitka, vraćaju se na nivo “srećnosti” na kom su bili i pre. Kao da imaju ugrađen srećometar u sebe, a na tom srećometru je podešena optimalna količina sreće.
Rekli biste da, ako neko doživi nešto strašno, na primer saobraćajnu nesreću koju preživi i ostane paralizovan, nikada više ne može da bude srećan. Netačno. Istaživanja su pokazala da se ljudi koji dožive tako nešto, nakon prvobitnog šoka relativno brzo vrate na nivo “srećnosti” na kom su bili i pre nesreće i gubitka. Oni koji su bili tmurni i nezadovoljni ostaju takvi, oni koji su bili vedrog duha i veseli nastavljaju da budu takvi. I u kolicima.
Neću da kažem da to koliko smo srećni 100% zavisi od nas. To bi bilo preterano. Ponešto i ne zavisi od nas. Postoje stvari na koje ne možemo da utičemo.
Ali značajan deo “srećnosti” zavisi od nas! Zavisi od toga na koliko stepeni je podešen naš srećometar. Zavisi od toga koliko sreće sebi dozvoljavamo. Koliko mislimo da je ok biti srećan.
Ako ste u ovom trenutku nesrećni ili nedovoljno srećni, zapitajte se – na koliko stepeni je podešen vaš srećometar? I kako možete da ga “popravite”?
Vodič za srećniji život može da vam pomogne u tome, možete besplatno da ga preuzmete ovde.
