Istraživači sa Univerziteta u Čikagu su utvrdili da su studenti koji su su skloni predispitnoj tremi , postizali mnogo bolje rezultate na testovima kada su neposredno pred ispit zapisivali svoje brige.
“Kada ljudi pišu o onome što ih muči, imaju bolje razumevanje uzroka anksioznosti”, istakao je autor ove studije, Gerardo Ramirez.
Naučnici su od ovog zaključka došli zahvaljujući vrlo jednom eksperimentu – regrutovali su 20 studenata i proverili njihovo znanje uz pomoć dva matematička testa. Pre prvog testa, studenti su zamoljeni da se potrude da test urade najbolje što mogu. Na drugom testu, istraživači su stvorili stresnu situaciju za studente, rekavši im da će oni sa najboljim rezultatom na testu biti nagrađeni. Istraživači su takođe rekli učenicima da će njihov rad biti snimljen i kasnije pregledan od strane nastavnika.
Jednoj grupi učenika je tada rečeno da imaju 10 minuta da pišu o svojim osećanjima u vezi sa predstojećim testovima, dok je drugoj grupi rečeno da mirno sedi, ne radeći ništa. Istraživači su predvideli da će pisanje o brigama i strahovima neposredno pred veliki test biti dovoljno da spreči studente da pogreše i da će time poboljšati svoje rezultate na testu.
“Grupa koja je zapisala svoje osećanja završila je test znatno bolje od kontrolne grupe”, ističu autori ove studije. “Kontrolna grupa je pravila greške, što je rezultiralo padom tačnosti od 12% nakon testa, dok studenti koji su izrazili svoja osećanja pre testa pokazali povišenu matematičku preciznost. ”
“Otkrili smo da kratka desetominutna “pauza” koju studenti provedu pišući o svojim osećanjima u vezi sa predstojećim ispitom ima veliki značaj u prevenciji pravljenja grešaka na testu”, zaključio je Ramirez.
[tweetherder]Istraživači tvrde da strahovi i brige mogu iscrpeti procesorski deo mozga poznat kao radna memorija[/tweetherder], koji je od ključne važnosti u našem svakodnevnom životu. Oni su utvrdili da vežbe pisanja omogućavaju studentima da se oslobode svoje anksioznosti pre ispita i omoguće mozgu bolje performanse u toku samog ispita.Dr Beilock tvrdi da ovaj psihološki trik ima “ široku primenu” i u životu van učionice, “Verujemo da ovaj mali trik može učiniti čuda za samopouzdanje pojedinca, bez obzira da li se pripremaju za prezentaciju pred poslovnim partnerom, držanje govora pred publikom ili intervju za posao”.