Svi smo svesni da imamo unitrašnji um koji se obično naziva podsvest, subjektivno razmišljanje ili id.
Frojd je prvi ukazao na funkcionisanje podsvesti, povezujući je sa različitim bolestima, a Jung je definisao ovaj spirutualni deo mozga kao super svesnost koja nas direktno povezuje sa Bogom.
Podsvesno razmišljanje radi poput kompjutera. Ono inspiriše, vodi i trajno skladišti memoriju. Naš um pamti sve što vidimo, osećamo ili iskusimo, ali prisećanje je teško. Veruje se da naša podsvest ima mogućnost skadištenja od 70 do 100 triliona slika jer naša osećanja, emocije i iskustva se u nama nalaze u obliku fotografije ili zvuka. Tako ih i naš mozak poput kompjutera čuva i obrađuje.
Naša podsvest nikada ne spava i uvek je u pokretu kontrolišući naše srce, cirkulaciju krvi, probavu, i sve one bitne funkcije u organizmu. Ona takođe zna odgovore na sve naše probleme. Podsvest uči posmatrajući, učeći, iskušavajući i rezonojući, dok naš subjektivni um najbolje funkcioniše kada su naši objektivni osećaji u stanju privremene neaktinosti.
Misli koje se šalju od svesti do podsvesti nastaju impresijama u moždanim ćelijama koje su poput fotografije ili filma. Podsvest zatim koristi sve prikupljene informacije i crpi energiju i mudrost iz njih kako bi došla do rešenja problema.
Recimo da nekoga sa 10 godina ujede pas. Ta osoba će se celog života bojati pasa upravo zbog tog iskustva iz detinjstva. To je zato što naša podsvest pamti taj incident iako ga je naša svest možda i zaboravila. Iz tog razloga se smatra da je naša podsvest beskrajna čovekova inteligencija izvan vremena i prostora koja nam pomaže da stvormo i primamo ove misli, ideje, poslovne planove, otkrivamo, izmišljamo i koristimo svoja znanja.
Podsvest sve oko nas shvata bukvalno. To znači da ako stalno razmišljamo o tome da na nekom poslu nećemo uspeti, verovatno i nećemo jer blokiramo pozitivnu energiju koja putuje do podsvesti. To će rezultirati negativnim stavom i ishodom posla te smo za sve uspehe i neuspehe u životu odgovorni samo mi.
Veoma je važno zato nikako ne koristiti negativne podstreke kod dece u razvoju jer oni ostaju zauvek u njihovoj podsvesti i ključni su za njihovo ponašanje kasnije u životu. Taj negativni uticaj na decu se ogleda u anksioznosti, njihovom ponašanju, srdačnosti, manjka samopouzdanja i drugi stvarima. Čak i molitve i verovanja u nešto su pozitivni signali koji će naša podsvest prepoznati kao nešto prihvatljivo i istinito. Misao koja je prihvatljiva kao istinita će automatski biti tako i izvršena. Kada verujemo da smo zdarvi ostaćemo zdravi jer je naša podsvest ta koja održava naš imuni sistem u savršenom stanju.