11

“Turn him into stars and form a constellation in his image. His face will make the heavens so beautiful that the world will fall in love with the night and forget about the garish sun.” William Shakespeare, Romeo and Juliet

“Pretvori ga u zvezde i formiraj sazvežđe sa njegovim likom. Njegovo lice će napraviti nebo toliko lepim da će se svet zaljubiti u noć i zaboraviće na drečavo sunce.” Viljam Šekspir, Romeo i Julija

 

Istorija

Na prvi pogled čini  se da je ulepšavanje muškarca tekovina modernog vremena i zato je možda  interesantno da otkrijemo kada je sve počelo. Proučavajući muške navike kod nege kože, kose i uopšeno govoreći ulepšavanja stižemo u davnu prošlost.

Prvi načini na koji su se muškarci ulepšavali bilo je tetoviranje i šminkanje. Još 100.000 godina pre nove ere kod Neandertalaca srećemo ulepšavanje (grooming )koje nosi sa sobom smisao obreda i  pretvaranje muškarca u ratnika i  lovca iscrtavanjem tela.

I dok se muškarci  briju (prema podacima  dobijenim iz arheoloških iskopavanja u Egiptu) od perioda između  3000-4000 godine pre nove ere, prvi brijač za jednokartnu upotrebu proizveden je tek 1960. godine. Na početku su koristili bakarne brijače  i nakon brijanja su baš kao i žene tog vremena, kožu omekšavali eteričnim ili biljnim uljima, što im je ujedno i pomagalo da održe mlad i zdrav izgled. Egipćani su koristili redovno maske i pilinge za lice, farbe za kosu, šminkali su oči i usta.

Koncept berberina Rimljanima je predstavio jedan grčki trgovac oko 300. godine pre nove ere. Rimljani su to oduševljeno prihvatili sve dok rimski imperator Hadrijan koji je imao teške kožne probleme nije pustio bradu kako bi prikrivao svoje bubuljice i crvenilo kože. U to vreme muškarci su sledili svog lidera te je brada bila u modi, a brijanje i nega su potisnuti.

Na razne načine  i u raznim oblicima, nega kod muškaraca se nastavila do 1000. godine naše ere. Tada uglavnom pod uticajem crkve, u mračnom srednjem veku, nega muškarca skoro sasvim umire.

Renesansa je donela  ponovno rađanje i kozmetike za muškarce.

111
Berberski i vlasuljarski establišment, R. Bénard after J.R. Lucotte, 1762

 

Predvođeni ekstravagantnim Francuzima na štiklama sa  perikama, puderima na licu, nacrtanim mladežima, muška kozmetika se širi Evropom. Eterična mirisna ulja zamenjena su  prvim muškim parfemima.

Kolonjska voda i italijansko jutro

 

Voda iz Kelna. Naziv za vodeno-alkoholni rastvor eteričnih ulja. Nastala je u Kelnu u Nemačkoj 1709.godine. Izumeo ju je Italijan  Farina koji je u pismu svom bratu napisao da je napravio jednu citrusnu vodu koja ga podseća ma miris italijanskog ranog jutra. Kolonjska voda u to vreme bila je toliko skupa da se distribuirala samo po dvorovima i kraljevskim porodicama.Vredela je otprilike pola godišnje plate jednog službenika.

Dan danas taj proizvod teško da može biti prevaziđen po svojoj revolucionarnosti i sofisticiranosti.

Danas… Postoje li razlike?

 

U savremeno doba ravnopravno se neguju i muškarci i žene. Skoro sve vrste tretmana za ulepšavanje koriste oba pola (tretmani za lice i telo, masaže, depilacije, solarijumi, plastična hirurgija, botoks i filer). Asortiman krema je podjednako širok i za muškarce i za žene.

Koža muškaraca i žena se razlikuje. [tweetherder]Muškarci imaju generalno deblju kožu koja se sporije tanji sa godinama[/tweetherder]. Produkcija sebuma se smatra većom kod muškaraca  iako se rezultati istraživanja na tom polju veoma razlikuju i to u zavisnosti od rase, tipa kože (podneblja odakle potiču). Kod žena sa godinama  proizvodnja sebuma opada brže. Za pH kože, transepidermalni gubitak vlage, boju i reljef  kože nisu potvrđene značajne razlike. [tweetherder]Muškarci našeg podneblja imaju proširene pore na koži i veću sklonost ka aknama.[/tweetherder]

Kozmetika za muškarce bi trebalo da ispunjava nekoliko važnih uslova:

Da brzo i lako upija, da bude što manje lepljiva. Krema bi trebalo da bude hidrantna ali da ne ostavlja masan trag na površini. Mora da osvežava i u isto vreme umiruje. Ako izuzmemo proizvode za brijanje, ostali proizvodi za negu su uglavnom lagani hidrirajući losioni i kreme, kreme protiv bora, kreme za negu očne zone. Specijalni proizvodi se neznatno razlikuju, recimo pilinzi za mušku kožu se uglavnom prave abrazivniji, sa krupnijim i grubljim piling česticama.

Bilo da kozmetiku kupuju sami, bilo da im kozmetiku kupuje ženska osoba, muškarci  brinu o svojoj koži, takođe cene i vole negovan i čist izgled. Dobro su informisani i biraju kreme koje će koristiti.

Za Sokrata cilj života je bio hedonizam. Kozmetika za muškarce možda treba da ima takvu notu, Sokratovsku. Uživanje prilikom nege je imperativ i sloboda za svakoga. Kreme za muškarce neka budu kreme za hedoniste.

 

foto: www.fmms.net
1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.