Barbie Thomas je izgubila obe ruke kao dvogodišnjakinja. Igrajući se ispred svoje kuće u Teksasu popela se na trafo stanicu i struja joj je prošla kroz telo i spržila ruke do kostiju. “Bile su potrpuno ugljenisane”, seća se ova danas 37-godišnjakinja. Niko nije očekivao da će Barbie preživeti, međutim, 35 godina kasnije, ona je iskusila sve ono za šta je nekada mislila da je apsolutno nemoguće.
Thomasova se aktivno bavi bodibildingom, a takođe je i model. “Zahvalna sam Bogu što sam živa”, kaže ova majka dvojice tinejdžera. Ramena koristi kao ruke, a njena deca ih zovu ‘grudvicama’. Ova heroina dodaje da svoj pozitivan stav prema životu duguje načinu na koji je vaspitavana. “Nije mi bilo dozvoljeno da budem negativna i kažem da nešto ne mogu da uradim. Uvek sam se fokusirala na stvari koje mogu, a ne one koje nisam u stanju da obavim”.
Doktori su joj nakon nesreće predviđali da će živeti poput biljke, ali Barbie kaže da se majka obećala Bogu da će, ako ozdravi, njena ćerka postati neko i nešto. “Doktori su bili zaprepašćeni mojim oporavkom. Zaključili su da su gumeni đonovi na mojim patikama zaslužni za to što sam preživela. Možda je i bilo tako, ali ja sam sigurna da je Bog imao neke velike planove za mene”, kaže ona. Prošla je kroz naporne terapije kao dete i priznaje da joj je najveći izazov bio da se navikne na život bez ruku. Čak i nakon toliko godina, i dalje mora da improvizuje i kod najjednostavnijih radnji. Noge zato maksimalno koristi i kod kuće i na plesnim takmičenjima, i njima otvara vrata, pušta muziku i nosi torbe.
“Najteže mi je da dohvatim stvari koje su visoko na polici u prodavnici, naročito ako su lomljive. Ako su u kutiji, lako mi je da ih uzmem ramenima jer sam visoka i ubacim u korpu za kupovinu. Ali ponekad mi je zasita potrebna pomoć”, priznaje ona. Barbie je dvojicu sinova odgajila sa suprugom, od koga se kanije razvela. “Sa prvim detetom sam imala dosta poteškoća, ali već sa drugim je bilo mnogo lakše”.
Barbie dodaje da je fitnes oduvek bio deo njenog života. U detinjstvu je igrala fudbal, plesala i trčala. Nakon rođenja prvog deteta počela je da diže tegove nogama i kasnije postala instruktorka. 2003. godine je krenula da se takmiči i susrela se sa nekim čudnim pogledima ostalih učesnica. “Prestale su da sumnjaju u mene kada sam im pokazala svoju plesnu tačku”. Najteže je ipak, priznaje, bilo uraditi okret unazad jer se u toj tački koriste ruke. “Zbog toga moram da kompenzujem i mnogo više koristim gornji deo tela i noge”, dodaje Barbie.
Thomasova je svesna svih izazova sa kojima se svakodnevno susreće u bodibildingu, ali i činjenice da je mnogima inspiracija. “Shvatam da inspirišem ljude i to ne samo zbog fizičkih poteškoća. Zato svima savetujem da slede svoje snove i budu uporni, jer gde postoji volja, postoji i način. Svi imamo probleme sa kojima moramo da se izborimo, ograničenja ili hendikepe bilo kakve vrste. Moj je samo malo vidljiviji. Ai uvek postoji neko kome je gore nego vama”, kaže na kraju ova hrabra majka i sportistkinja.