(Foto: Shine, Christiane Vleugels)
Neizbežan deo definicije lepote je biti mlad. Teror mladosti? (Foto: Shine, Christiane Vleugels)

“Zamislimo budućeg istoričara umetnosti i istraživača kako pristižu iz svemira , pa obojica postavljaju sebi isto pitanje: koja je to ideja Lepote koja vlada u dvadesetom veku?” – Umberto Eko, Istorija Lepote

Veoma vredna i značajna knjiga, možda pre enciklopedija, koju je priredio poznati italijanski pisac Umberto Eko i koja se zove Istorija Lepote, nudi zainteresovanom čitaocu putovanje kroz vreme i prostor na talasima različitih kanona lepote. Vrednost knjige ogleda se u bogatstvu činjenica i opisa, razmišljanja na teme iz umetnosti i života, ilustracija iz različitih epoha, počev od praistorije.

Kompletna knjiga je urađena bez namere da se osuđuju ili ocenjuju modeli lepote na bilo koji način. Ovaj pregled se završava (u vremenu) 1994. godine na strani broj 428, u poglavlju pod nazivom Lepota medija. Podnaslovi su : lepota provokacije, lepota potrošnje, provokativna lepota i komercijalna lepota.

Taj verovatno najkontroverzniji naslov izabran je za naslov ovog teksta.

Kako je danas, dvadeset godina od objavljivanja te knjige već 21.vek , da vidimo na kakva bi poglavlja zainteresovani čitalac iz budućnosti mogao da naleti?

Buduća poglavlja

Šta 2015. znači biti lep(a)? Biti odmoran, nasmejan, ozbiljan, egzotičan, aristokrata, biti mršav, imati obline, biti ženstvena, androgina, moderan, retro, dugačka kosa, kratka kosa, visok, nizak… Ali gotovo neizbežan deo te definicije je biti mlad, odnosno izgledati kao da si mlad. Teror mladosti?

Jedna moderna žena, u ranim četrdesetim, mnogo radi zato što su to njene intelektualno najproduktivnije godine i nema vremena da se kupa u ružinoj vodi, bavi se sobom satima niti ima dvorsku damu koja o njoj brine. Samo par kapi botoksa u čelo daće joj pre svega odmoran i svež izgled koji dugo traje. Nesređeni nokti, kao posledica rada bilo u kući, bilo na radnom mestu, su prošlost. Akrilni premazi čine da nokti uvek izgledaju uredno i naglašeno lepo.

Lepo je imati taman ten. Sunčanje na suncu ili u solarijumu, dostupno preko cele godine daje egzotičniji izgled, a eventualni sitni nedostaci na koži se ne vide. Lepo je da je koža bela, zategnuta, hemijski izbeljena ako treba i zaštićena maksimalno od sunca.

Sve je moguće popraviti i to na razne načine. Od veštačkih trepavica, umetaka za kosu, veštačkog tena, trajne šminke, tetoviranja obrva, botoksa, filera, rolera, ubrizgavanja krvne plazme, preko lasera pa sve do ozbiljnih hirurških tretmana danas je verovatno najlakše od svega biti lep? Šta nas tek čeka?

Dovoljno je samo izabrati tretman, dovoljno je poželeti? Da li samo konzumiramo, trošimo ono što nam nude mediji? Kako je ponuda ogromna, tako su i naši izbori različiti. Odgovornost leži samo na krajnjem subjektu koji želi da bude lep. On sam odgovara za svoj izbor, koji mu (ni)je nametnut.

Sokrat i Platon su pisali čitava dela da bi objasnili zašto je ono što je lepo i duhovno i korisno, odnosno zašto je lepo ono što je harmonija i proporcija.

Filozofiranje na temu lepote trajalo je vekovima i vremenom postajalo sve manje obimno. Danas ga gotovo nema, bar ne u medijima. Tema se obrađuje na internetu uglavnom na blogovima, u instant receptima, među šturim definicijama. [tweetherder]Nude se gotove slike na koje treba da ličimo. Nude se načini da kopiramo[/tweetherder]. Mnoge tvrdnje i zaključci nisu provereni. Veliki deo tih tekstova (pre)pišu neki mladi i lepi ljudi koji postavljaju standarde. Kredibilitet im daju čitaoci koji veruju i ponašaju se u skladu sa preporukama.

Bez ikakve sumnje u najbolje namere pisaca današnjih tekstova i recenzija o lepoti ostaje jedino dilema odakle potiče njihova samouverenost? Brzina kojom se izbacuju novi tretmani je zastrašujuća, kao prva kosmička brzina. Kako znamo šta će biti krajnja posledica svega? Imamo li odgovornost prema potomstvu? Šta ako mutiramo tako da uopšte ne bude više lepih ljudi?

Imamo li svi mi koji se na neki način bavimo lepotom odgovornost prema sebi, budućnosti i Ekovom putniku i istraživaču koji će doći iz svemira? Šta ako u toj budućoj knjizi ovo naše vreme budu strane koje se u čitanju preskaču? Šta ako naš period budu tražili i u onoj drugoj Ekovoj knjizi The History of UglinessIstorija ružnog?

Šta ako smo mi danas sveta inkvizicija Istorije lepote. I pre svega, da li nas svi ti odgovori uopšte zanimaju?

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.