Korporacije i startupi mogu biti veoma slični, ali i te kako različiti.
Piero Marigo, EMEA menadžer (EMEA – Europe, Middle East, Africa), iskusio je obe strane tokom svoje karijere, i deli sa nama tri glavne razlike.
“Kao što je Indiana Jones rekao, „Nisu godine te koje vas čine starim, već pređen put“ – i s obzirom da se broj godina kod mene uvećao prilično, razmišljao sam o onome što sam primetio u procesima svog poslovanja – nadam se da neka od ovih zapažanja mogu biti od koristi za vas.
Moje dosadašnje profesionalno iskustvo bilo je podjednako uravnoteženo između javnih korporacija i privatnih kompanija. Otkrio sam da su oba okruženja obogaćujuća i sjajna osnova za učenje, sa mnogo sličnosti, ali i nekim suptilnim razlikama. Grupisao bih ove razlike u 3 segmenta.
Vremenski horizonti
Korporacije rade po principu “od mikroskopa ka teleskopu”, kvartalna zarada diktira ritam operativnih poslova kao i kratkoročnih planova koje, zauzvrat, treba usaglasiti sa višegodišnjom strategijom.
S druge strane, start-upovi koriste “dvogled”, usmeravajući pogled na vremenski period od 4-6 godina. Oni sebi mogu da dozvole odstupanje od kvartalnih planova zarad izvršenja godišnjeg plana. Međutim, veća odstupanja su moguća u početku, ali kako se bliži rok ispunjavanja određene investicije, tempo realizovanja planova se ubrzava.
Ako treba da birate između ove dve opcije, u jednom slučaju ćete naići na adrenalin zbog kratkih vremenskih rokova dok uporedo pazite na dugoročne ciljeve. Ali možda će vam više odgovarati drugo okruženje, gde možete imati više vremena pri realizaciji planova, makar pre nego što stvari postepeno, ali neizbežno počnu da se ubrzavaju.
Finansijski izveštaji
Dok sam bio u korporaciji, uvek sam bio uključen u operativne poslove i moja odgovornost se vrtela isključivo oko bilansa uspeha (finansijskog izveštaja o dobitku i gubitku). Znao sam da bilans stanja naravno postoji i da o njemu vode računa moje kolege iz finansija, ali osim vrlo malo interakcija (zalihe, potraživanja, obaveze itd.), bilans stanja mi nije bio u vidokrugu. Sigurno je da su rukovodioci na višim pozicijama vodili računa i o bilansu stanja i o bilansu uspeha, ali dok sam skakao s pozicije na poziciju, bilans uspeha je bio moj jedini kompas.
U start-upovima priča je drugačija. Zbog veličine i vlasničke strukture, rukovanje bilansom uspeha nasuprot bilansima stanja i celokupnog zakonskog izveštavanja je mnogo uravnoteženija – ne baš 50/50, ali bih tvrdio da je dobrih 70/30.
Znam da ovo možda zvuči malo štreberski, ali ipak ima uticaj na vaš svakodnevni posao. Oduvek sam smatrao da je bilans uspeha jedan tehnički dokument u kom nema mnogo matematike – sabiranje, oduzimanje i poneka formula složene godišnje stope rasta (CAGR) će biti najkomplikovanija računanja na koja ćete naići.
S druge strane, bilans stanja je tehnički napredniji izveštaj, koji zahteva detaljno znanje (GAAP (opšte prihvaćeni računovodstveni principi), porezi i sl.) i koji zavise od toga koliko pravnih lica nadgledate i gde im je sedište.
Razvoj zaposlenih
Dobre kompanije se fokusiraju na ljude – i tačka. Ali i ovde postoje suptilne razlike u načinu na koji to rade kompanije u zavisnosti od njihove veličine i vlasničke strukture.
Velike korporacije imaju tendenciju da imaju što više procesa koji ne zavise direktno od ljudi. Zaposleni se neretko rotiraju na pozicijama, uz brze primopredaje posla koje su olakšane redovnim, dobro podmazanim procesima. Novozaposleni bukvalno upadaju na radno mesto, i pripremaju se za svoje obaveze u kratkom roku. U jednoj od mojih prvih poseta našim kupcima, jedan od njih kog sam upoznao, dočekao me je u svojoj kancelariji i pre nego što sam uspeo da kažem bilo šta, izvadio je iz svoje fioke hrpu vizitkarti – bile su to vizitkarte kolega koje su imale moju istu ulogu i obišle su ga u prethodnih nekoliko godina. Sa osmehom me je pitao koliko ću dugo biti na toj poziciji.
Ovo je „mikroskop“ na delu i može izgledati bezlično i kruto, ponekad dajući osećaj da je vaš lični doprinos razvodnjen. U slučaju progresivnih poslodavaca, ovaj „mikroskop“ ima protivtežu „teleskopom“. Više rotacija poslova omogućava izloženost različitim aspektima složenih organizacija i uklapaju se u dugoročnu strategiju razvoja i ulaganja koja će vas na kraju učiniti dobro zaokruženim industrijskim stručnjakom.
Start-upovi imaju mnogo brže procese zbog prirode poslovanja – česte akvizicije, potencijalni fondovi i sl. jednostavno ne daju mogućnost za brzom promenom ljudi već je akcenat na osnaživanju onih koji vode sve te procese. Iz tog razloga su znanje u datom domenu i lični doprinos ključni. Ukoliko ne znate svoj posao, ne postoji nikakav “magični kofer sa potrebnim resursima” koji će vam pomoći. Ovo stvara krajnji nivo odgovornosti i zaista saznajete kakav je osećaj vođenja posla. Teško je preneti osećaj samopouzdanja koji steknete ovim.”
—
Kako je svakodnevica sve brža i brža, kako u korporativnom svetu tako i u društvu, primećuje se da su ljudi koji se najbolje nose sa svim tim promenama, oni koji uspevaju da pomire svoje krajnje suprotnosti.
Da, postanite inžinjeri, ali ne zaboravite da čitate i dobru literaturu.
Uživajte u intenzitetu takmičarskih sportova, ali takođe dozvolite sebi uvide u sjajne filmove, strogost kodiranja i zabavu uz nekoliko pića.
Ukratko, potrudite se da svoje postojanje popunite sa što više “sastojaka” – zabavnije je i pruža vam širu osnovu na kojoj možete stajati.