Povratne informacije (tzv. feedback) su važne. Ukoliko se pažljivo prenesu i iskažu, pomažu da se delovi priče/projekta poboljšaju i postanu jasniji.
Povratne informacije koje pružate pomažu autoru da razume šta radi, a šta ne. Što ste više jasniji i direktniji, to više pomažete drugima da shvate na koji način se njihova priča doživljava.
Kako dati iskrene povratne informacije na način koji autoru daju energiju da rade na poboljšanju svog projekta, umesto da se osećaju nezadovoljno?
Sendvič metoda
Prvo počnite sa pozitivnim davanjem konkretnih primera koji su vam se svideli, sa delovima koji posebno dobro funkcionišu. Na ovaj način probijate led za potencijalno negativne, ali obavezno konstruktivne sugestije i onda ponovo završavate sa nečim pozitivnim.
Imajte na umu da, kad dajete povratnu informaciju, morate da uđete u taj proces razmišljajući o tome da se ta osoba posvetila tom projektu i da je možda radila noćima na tome i nije viđala decu ili druge bliske osobe, te stoga priđite svemu sa poštovanjem prema autoru.
Verovatnije je da će svako poslušati Vaše predloge ukoliko oseća Vaše poštovanje i ukoliko mu stvorite utisak da ste na njegovoj strani. To će dovesti do toga da autor stvori nešto još bolje i veće nego ranije. Budite im vetar u leđa.
Naglasite da govorite u svoje ime
Neka Vaše sugestije budu lične: kada dajete povratne informacije, važno je da naglasite da one dolaze sa Vašeg stanovišta i poželjno je koristiti izjavu „Ja“.
Na primer: “Nisam ovo baš dobro razumeo, mislim da bi ovo moglo biti jasnije, nisam bio siguran koju poruku ovde pokušavaš da preneseš.”
Za razliku od izjave „niko to nikada neće razumeti ili niste to jasno rekli, niko neće shvatiti tu poruku, i sl.”, jer to u osnovi nije tačno. Ne možete da znate da li će svi ostali razumeti ili ne jer svako ima svoje mišljenje, a ono što je očigledno jednoj osobi ne mora biti očigledno drugoj.
Budite precizni kada dajete određene povratne informacije
Autoru jedino možete biti od pomoći ukoliko mu date svoje iskreno, ali precizno mišljenje. Jer na taj način, autor zna tačno gde treba da napravi promene.
Ukoliko biste rekli nešto poput “ovo nije korisno, nije zabavno, nema previše smisla, i sl.”, autor ne zna na čemu tačno treba da radi.
Ali ako kažete nešto kao “Imalo bi više smisla ukoliko biste ubacili određeno istraživanje, ili pobrojali tačno sve izvore koji potkrepljuju napisano, ili dodali infografike, a smanjili tekstualni sadržaj jer je ovako nečitko i nejasno…”, autor može da vidi jasno u kom pravcu treba da ide kako bi poboljšao projekat.
Dajte isključivo sugestije, ne diktirajte svoje ideje kako nešto uraditi
Dakle, prilikom davanja povratnih informacija važno je ne govoriti autoru šta Vi mislite da je rešenje. Rešenja mogu biti brojna.
Zatražite pojašnjenja poput „Kakva je bila vaša namera kad ste objašnjavali ovaj deo projekta, šta ste tačno pokušavali da pokažete, šta ste se nadali da ćete postići završetkom ove priče?“
Na ovaj način dajete šansu autoru da razmišlja u potencijalnim promenama, poput „Hm, šta ja ovde zaista pokušavam da uradim?“ Ovim pristupom, oni mogu sami da shvate šta je to što je najbolje za njihov projekat.
Na kraju, vaš posao, kao osobe koja daje povratne informacije, je da identifikujete probleme u projektu, a ne da ih rešite. Slobodno ponudite predloge, ali rešavanje problema je posao autora.