Ljubav je kada si tužna što on kasni i pitaš se gde li se to zadržao, a ne znaš da za to vreme on proklinje sve one koje mu se nađu na putu i kradu mu minute koje želi da posveti samo tebi.
Ljubav je onaj neobjašnjivi osećaj topline kada ti je dovoljno samo to što je tu…
I taj osećaj te drži čak i kada je hladno, pa onda sve o čemu maštaš je da bude tu uz tebe kada padne prvi sneg…
Ili kada ti ne smeta ni to što pada kiša, i što osećaš kako su ti čak i čarape mokre u cipelama, i to što ti je nos potpuno crven, i sve to samo zato što je on tu da te ušuška ispod svog kišobrana…
Ljubav je kada ti više ne treba jastuk jer ti je najudobnije kada se nasloniš na njegovo rame ili položiš glavu na grudi…
I ljubav je kad mu smetaš dok obavlja neke svoje poslove i to što on uz osmeh ne može to da ti zamere iako je baš zauzet…
Ili kad osetiš potrebu da ga poljubiš usred filma jer si se toliko zanela u priču i negde usput zaboravila da je on pored tebe, a onda si naglo postala svesna toga i shvatila koliko si srećna što je tu, kraj tebe…
Ljubav je kad si njegova inspiracija… I možda ti i ne prija baš to kad ti neko kaže da si lepa jer im ne veruješ, ali voliš taj način na koji te on vidi jer se tad osećaš zaista lepom…
I ljubav je kada želiš da mu rodiš decu jer želiš da liče na njega…
