dva muskarca
Potreban je samo 1 minut da pročitate ovu priču i promenite način razmišljanja

 

Dva muškarca, obojica ozbiljno bolesna su u istoj sobi u bolnici. Jednom muškarcu je bilo dozvoljeno da svakog dana sedi u krevetu na sat vremena, kako bi se tečnost iz pluća lakše ispustila. Njegov krevet bio odmah pored jedinog prozora u sobi. Drugi muškarac je konstatno sve vreme bio primoran da provodi ležeći na leđima.

Razgovarali su satima. Pričali su o svojim ženama, porodicama, domu, poslu, vojsci, odmorima i letovanjima… bolničkom prozoru.

Svakog popodneva, kada je muškarac pored prozora sedeo, sve vreme je pričao i opisivao svom cimeru sve što vidi napolju sa prozora.

Muškarac u drugom krevetu je svakog dana na sat vremena mogao da oživi i proširi svoj svet saznajući aktivnost i boje spoljašnjeg sveta.

Pogled sa prozora je obuhvatao park sa divnim jezerom. Patke i labudovi su plovili vodom, a deca su puštala svoje modele brodića po vodi.

Mladi zaljubljeni parovi su držeći se za ruke šetali pored cveća svih boja, sa divnim pogledom na obrise grada u daljini.

Kad god je muškarac pored prozora detaljno opisivao prizor koji vidi, drugi muškarac bi zatvorio oči i zamišljao slike.

Jednog toplog popodneva, muškarac do prozora je opisivao paradu koja je tuda prolazila.

Iako drugi muškarac nije mogao da čuje grupu, mogao je da zamisli dok je gospodin do prozora detaljnim rečima opisivao scenu.

Dani, nedelje i meseci su prošli. Jednog jutra sestra je došla da donese vodu za njihove kupke pronašavši beživotno telo muškarca pored prozora koji je mirno umro u snu.

Bila je tužna i pozvala je bolničare da iznesu telo. Čim se učinilo prikladnim, drugi muškarac je zamolio da bude premešten pored prozora.

Sestra je bila srećna da ga premesti i nakon što je bila sigurna da mu je udobno, ostavila ga je samog.

Sporo, bolno, se oslonio na jedan lakat kako bi uspeo da gleda u realni svet. Polako se okrenuo i pogledao kroz prozor pored kreveta. Suočio se sa praznim zidom.

Muškarac je pitao sestru šta je teralo njegovog bolesnog cimera koji je preminuo da opisuje tako divne stvari sa druge strane prozora.

Sestra je odgovorila da je on bio slep i da čak nije ni zid mogao da vidi. Rekla je: “Možda je želeo da Vas ohrabri.”

Epilog:
Postoji ogromna sreća u činjenju da ostali budu srećni, uprkos našim situacijama. [tweetherder]Zajednička tuga je polovina tuge, ali sreća kada se deli, ona se udvostručuje. [/tweetherder] Ako želite da se osetite bogatim, samo računajte sve stvari koje imate, a novcem ih ne možete kupiti.

Izvor: expandedconsciousness.com

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.