Savremena verzija klasične priče “Lepotica i zver”, koju je napisala francuska novelistkinja Gabrijel Suzan Barbo de Vilnev 1740. godine i koja je postala poznata po Diznijevom animiranom filmu iz 1991. godine – zasnovana je na stvarnom čoveku i njegovoj porodici.
Njegovo ime je bilo Petrus Gonsalvus, odnosno Pedro Gonsales. Rođen negde oko 1537. godine, Gonsalvus je bio domorodac sa Kanarskih ostrva. On je već odmalena prodat u roblje, ali nije bio običan rob.
Naime, Petrus Gonsalvus je imao hipertrihozu odnosno “sindrom vukodlaka” zbog koje je njegovo telo i lice bilo prekriveno gustim maljama. Zbog toga je i dobio nadimak divlji čovek.
Kada je imao deset godina, Gonsalvus je dat na poklon novom kralju Francuske, Anriju II. Živeo je na dvoru više od 40 godina, pod zaštitom kralja i njegove supruge Katarine de Mediči.
Anri II je imao poseban interes za Gonsalvusa. Umesto da ga zaključava u kavez, kao što su tada mnogi robovlasnici radili, on mu je obezbedio lagodan život na dvoru i obrazovanje klasičnog džentlmena.
Od vojne taktike do latinskog, Gonsalvus je naučio sve što mladi plemić treba da zna. U stvari, bio je i obrazovaniji od mnogih mladih aristokrata. Tokom svog boravka na dvoru, Gonsalvus je takođe pronašao i ljubav.
On je upoznao mladu Katrin, poznatu po lepoti u koju se odmah zaljubio, a i koja mu je uzvratila ljubav. Njih dvoje su se venčali i imali su sedmoro dece, od čega je četvoro nasledilo očevo stanje.
Međutim, 1589. desio se puč u Francuskoj. Naslednik kralja Anrija II – Anri III je ubijen i porodica Gonsalvus je ostala bez svojih dobročinitelja.
Za vreme rata koji je usledio, vojvoda od Parme je rešio da im pomogne. On je Petrusu, njegovoj supruzi i deci pomogao tako što im je obezbedio smeštaj u Parmi. Međutim, vojvoda je umro pre nego što je mogao da im se pridruži, ali je njegova supruga vojvotkinja pomogla ovoj porodici.
Pet godina kasnije Ulis Aldrovandi, poznati italijanski naučnik je upoznao Petrusovu ćerku Antoanetu koja je takođe imala hipertrihozu. Bio je fasciniran njom i počeo da izučava njeno neobično stanje.
Cela porodica je privlačila pažnju gde god bi se pojavila i mnogi umetnici su im radili portrete kao što bi to radili za bilo koju aristokratsku porodicu. Međutim, mnogi ih i pored toga što su svi bili izuzetno obrazovani, nisu smatrali potpuno ljudskim bićima.
Petrus je preminuo 1618. godine, ali se veruje da je njegov lik nastavio da živi, inspirišući nastanak bajke “Lepotica i zver”.