Svima nama je poznat onaj “neobičan osećaj u stomaku” da su nam neke situacije poznate i pre nego što se dogode, čak iako ne možemo objasniti ovu pojavu.
Primer – oklevate na zelenom svetlu i na taj način izbegnete sudar sa kamionom koji nekontrolisano juri. Iz hira prekršite svoju odluku da ne idete na “sastanke na slepo” i na taj način upoznate osobu svog života. Imate predosećaj da treba uložiti u mali online biznis i on postane – Google!
[tweetherder]Mnogi istraživači tvrde da je intuicija mnogo značajnija nego što se čini.[/tweetherder] Socijalni psiholog dr David Mayers, objašnjava da intuitivna desna hemisfera mozga neprestano registruje naše okruženje, čak i kada je svesna leva hemisfera zaokupljena nečim drugim. Telo registruje sve informacije, dok svest ignoriše ono što se dešava u neposrednoj blizini.
Kako da znate kom osećaju treba verovatii? Dr Judith Orloff, intuitivni psihijatar iz Los Anđelesa i autor knjige “Second Sight”, smatra da je “potrebno kombinovati pravi um i intuiciju”, te napraviti ravnotežu između unutrašnjih instinkata i racionalnog razmišljanja. Kada primetite intuitivni nagoveštaj, kaže ona, možete uposliti svoj racionalni um da proveri vaše odluke i odluči na koji način je najbolje da deluje.
U nastavku teksta saznaćete na kojih 5 unutrašnjih osećaja bi trebalo da obratite pažnju.
“Sa mojim telom nešto nije u redu”
“Slušanje suptilnih signala koje nam telo šalje je ključni deo vežbanja intuitivnog čula”, izjavila je jednom prilikom doktorka Orloff, koja podučava studente medicine na univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu da koriste intuiciju prilikom postavljanja dijagnoze i lečenja pacijenata.
Ona tvrdi da je naše telo snažan intuitivni prenosilac, “Intuicija omogućava da osetimo prve upozoravajuće signale kada nešto u našem organizmu prestane da radi kako treba. Ako imate unutrašnji osećaj koji se odnosi na vaš organizam – da je otrovan, slab ili prestao sa radom – slušajte ga. Potražite stručnu pomoć i izlečite se”.
Simtpomi koji se manifestuju fizički, mogu imati i simboličnu vrednost. “Ako ste u nečijem društvu i vaša energija padne, ne ignorišite taj osećaj”, kaže Orloff. Iznenadna pospanost može značiti da ste u prisustvu osobe ili u situaciji koja crpi vašu energiju. To može biti način na koji vam telo govori da ovi uslovi uzimaju više energije nego što daju. Ako ostanete u situaciji koja vas brzo istroši, može lako doći do toga da postanete depresivni i anksiozni.
Dr Ronald A. Alexander, psiholog u Santa Monici, preporučuje obraćanje pažnje na bilo kakvu iznenadnu fizičku senzaciju koju ste osetili prilikom neke interakcije. On često priča o svom putu u Indiju, gde je odlučio da ne uđe u taksi zbog “čudnog osećaja” u stomaku, a kasnije je saznao da je taj taksista uhapšen zbog pljačke. On kaže da najčešće oseća intuiciju u svojim grudima ili stomaku. Stomak je uobičajen s obzirom da su creva “kuća” celokupnog nervnog sistema, zbog čega se često nazivaju “drugi mozak.”
“Preti mi opasnost”
Osećaj koji dobijete o nekoj osobi u prvih 10 sekundi izražava “urođenu biološku mudrost” kaže Myers u svojoj knjizi Intuition: Its Powers and Perils. Praljudi koji su jako brzo mogli da otkriju da li je stranac prijatelj ili neprijatelj, imali su veće šanse da prežive, a njihovi naslednici mogli su da čitaju emocije sa lica drugih ljudi gotovo u trenutku.
Društveni uslovi ponekad stvaraju pogrešna uverenja, a ta uverenja stvaraju prvi utisak i donose odluke koje mogu biti pogrešne. Orloff predlaže da svoje unutrašnje osećaje što češće poredimo sa racionalnim umom.
“Ako nemate poverenja u neku osobu, čak i ako ne postoji racionalni razlog i ispostavi se da je vaš predosećaj bio pogrešan, ipak ste obratili pažnju,” objašnjava ona. “Ako noću hodate mračnom ulicom i osetitite da se treba kloniti neke osobe, samo pređite na drugu stranu ulice.”
“Želim da pomognem drugome”
Iako možda mislite da naši unutrašnji osećaji postoje samo da bismo izbegli potencijalnu opasnost, činjenica je da su ljudi razvili sposobnost da osete kada je bliskim i dragim ljudima potrebna pomoć. “[tweetherder]Saosećanje je jedan od najosnovnijih ljudskih instikata[/tweetherder], i zbog toga je evolucija posvetila toliko pažnje onim delovima mozga koji omogućavaju da osećamo empatiju,” napominje Lehrer.
Budući da nam je evolucija omogućila brzo “tumačenje” tuđih lica i osećanja, ne moramo uvek čekati da ona budu izgovorena. Saosećajni instinkt navodi nas da promenimo temu, kada razgovor o venčanju čini sveže razvedenog kolegu neraspoloženim ili nas navodi da započnemo razgovor sa nervoznim saputnikom prilikom sletanja aviona.
Na kraju, sposobnost da “čitamo” druge nije korisna samo onima kojima pomažemo. Jedna skorašnja studija dokazala je da darežljivost čini da centri zadovoljstva u mozgu “sijaju” kao Las Vegas. Kada je učesnicima dato 128 dolara, uz izbor da taj novac zadrže ili da ga doniraju u dobrotvorne svrhe, centri za nagradu onih koji su rešili da doniraju novac su “podivljali”.
Mnogobrojna istraživanja potvrdila su postojanje fenomena poznatog kao “pomoć koja popravlja raspoloženje” koji kod osoba koje pomažu drugima izaziva dobro raspoloženje, jačanje imuniteta i preplavljenost pozitivnim emocijama. To je još jedan razlog da pratite svoje instinkte saosećanja i darežljivosti, jer su oni dobra investicija i za vaše zdravlje i sreću.
“Znam kako da ovo uradim”
Sportski komentator može biti nemilosrdan kada, inače talentovani, košarkaš promaši šut sa linije slobodnih bacanja – mnogi od nas mogu se poistovetiti sa panikom ovog igrača. Možete biti jako predani svojim treninzima joge, ali vas neka poza može uporno mučiti. Ili ste možda odličan vožač koji naprasno zaboravi kako da “izvede” paralelno parkiranje kad god je tašta u kolima sa vama. Možda ste odličan kuvar koji upropasti svoje omiljeno jelo svaki put kada ga sprema za goste. U ovakvim situacijama, instinkt koji se razvio iskustvom, ugušen je zbog previše nepotrebnih briga i razmišljanja.
“Gušenje kod sportista je savršen primer haosa koji može nastati usled previše razmišljanja,” ističe Lehrer. “Takvi misaoni procesi sukobljavaju se sa uvežbanim pokretima mišića.”
On navodi da je jedno istraživanje čikaškog univerziteta dokazalo da golferi amateri imaju više uspeha kada pažljivo razmisle o svojim potezima, dok takvo izvođenje kod iskusnih golfera loše utiče na njih učinak.
Ispostavilo se da racionalno razmišljanje pomaže početnicima, zato što oni još uvek razvijaju mišićno pamćenje i tehniku. Međutim, koji igrača koji su već integrisali te informacije, instikti preuzimaju vođstvo – i urade mnogo bolji posao. Sve što “radi” u korist logičkog razmišljanja ometa njihovo izvođenje.
“Jednom kada ste razvili stručnost u određenoj oblasti – kada ste napravili potrebne greške – važno je da verujete svojim emocijama kada donosite odluke u toj oblasti,” insistira Lerer. Ako znate da možete, verujte svom stomaku, ne glavi.
Sledeći put kada ste u iskušenju da previše analizirate ili razmišljate o nečemu što znate da uradite, pokušajte da skrenete svoju pažnju -. izgovarajte azbuku unazad kada vam joga trener zada zastrašujući stav na šakama, ili pevajte omiljenu pesmu u sebi na liniji za slobodna bacanja. Pažljivo usmeravanje vaše svesti na nešto drugo, a ne na zadatak koji bi trebalo obaviti, omogućava vašem instiktu da bez smetnji radi svoj posao.
“Ovo je prava stvar!”
Kada vaša intuicija govori da ste pronašli nešto ili nekoga ko vam u potpunosti odgovara, izbor je neverovatno lak. “Osećate se zdravo, dobro, nemate osećaj kao da ste primorani na nešto i nema unutrašnjih ni spoljnih sukoba,” kaže Orloff.
Lehrer se slaže da, kada ste prisiljeni da donesete veliku odluku sa potencijalno trajnim posledicama, kao što je odabir životnog partnera, za vas je najbolje da “odlučite stomakom”. Zasnovano na velikom delu njegovog istraživanja kognitivnih mehanizama za donošenje odluke, on preporučuje das a potrudite da “što manje razmišljate o odlukama koje su vam jako bitne”.
Nekoliko studija podržava mudrost emocionalnog donošenja odluka u velikom broju slučajeva. U jednom istražvanju, istraživači su pratili kupce u IKEI, posmatrajući njihovo ponašanje prilikom kupovine. Kasnije su intervujima utrvdili da su oni koji su proveli manje vremena doneseći odluke o kupovini, kasnije bili zadovoljniji svojim izborom. Biranje kauča i biranje supruga su dve različite odluke, ali obe mogu dovesti do agonije i prevelikog razmišljanja koji često rezultiraju donošenjem pogrešnih odluka i izbora. S druge strane, korišćenjem svog intuitivnog mozga u ovim situacijam skoro uvek ćete doći do trajnog ispunjenja.
* * *
Od svih razloga zbog kojih treba slušati osećaje “iz stomaka” prilikom donošenja važnih odluka ovaj je možda najbolji: vodi do odluka koje su u potpunosti zadovoljavajuće – odluka koje mogu da poboljšaju kvalitet vašeg života.