Oko 60 posto tela prosečne odrasle osobe, sastoji se od vode – to uključuje većinu mozga, srca, pluća, mišića i kože, pa čak i oko 30 posto kostiju. Osim što je jedan od glavnih sastojaka u recepturi za čovečanstvo, voda nam pomaže da regulišemo unutrašnju temperaturu, prenosi hranjive susptance kroz naše telo , ispire otpad, formira slinu, podmazuje zglobove, a služi i kao zaštitni ‘amortizer’ za vitalne organe i rastući fetus.
Nema sumnje da je voda ključna za zdrav život. Koliko vam je vode zapravo potrebno za piće da biste bili zdravi?
Možda ste čuli da treba piti osam čaša vode dnevno, ali to je pogrešan odgovor. Uprkos opsežnosti ovog ‘pravila’, nema naučnih dokaza koji ga podržavaju. Voda za piće iz čaše nije jedini način da se ljudi hidriraju. Vodu unosimo i kroz hranu. Sve što jedemo sadrži nešto vode. Sirovo voće i povrće imaju je puno, a voće poput lubenica i jagoda sadrže više od 90 posto vode, ako gledamo njihovu težinu.
Drugi izvori vode su bezalkoholna pića poput kafe, čaja, mleka i soka koji sadrže uglavnom vodu i doprinose hidrataciji.
Prema američkoj National Academies of Sciences žene dnevno kroz hranu i druga pića, unesu oko 2,7 litara vode, a muškarci približno 3,7 litara. Ali to su samo opšte smernice.
Istina je da ne postoji čarobna formula za hidrataciju – sve zavis od doba, težine, telesne aktivnosti, opšteg zdravlja, pa i klimi u kojoj živite. Što više vode izgubite znojenjem, više ćete morati da unesete kroz hranu i piće. Dakle, osoba koja fizički radi u vrućoj, tropskoj klimi treba da pije više vode od osobe iste težine i visine koja je provela dan sedeći u klimatizovanoj kancelariji.
Najbolje je slušati svoje telo– ono će vam reći kad vam padne hidratacija i osetićete žeđ, a voda je najbolji lek.