žena
(foto: desiringgod.org)

Međunarodni dan žena nastao je kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena.

Osmog marta se podsećamo na to šta se postiglo na unapređenju prava žena od početka 20. veka, kada su počele njihove borbe za ravnopravnost sa muškarcima.

Međutim, slika je i danas prilično sumorna, budući da su žene još uvek daleko od jednakosti sa muškarcima, naročito u ekonomskom pogledu.

Običaj da se ženama osmog marta, poklanjaju bombonjere, buketi cveća i slični pokloni koji su ostali u magacinima nakon Dana zaljubljenih, skreće pažnju sa pravog, ideološkog značenja i vrednosti ovog datuma.

Međunarodni dan žena bi trebalo da služi kao podsetnik, prvenstveno ženama, ali i muškarcima, da generacije koje su imale sreću da se rode sa zagarantovanim pravom na rad, pravom glasa, pravom na zakonom zagarantovanu ravnopravnost polova, pravom na školovanje, na izbor i ličnu slobodu – za sve to moraju zahvaliti ženama koje su se za njih morale boriti decenijama.

Kako se ideal ženske lepote menjao kroz istoriju saznajte OVDE.

Kako je sve počelo?

Istorijat 8. marta seže još u početke industrijalizacije i 1857. godinu, kada su se radnice tekstilne industrije u Njujorku počele žaliti na loše uslove rada i niske plate, ali je policija rasterala demonstrantkinje, što je rezultiralo osnivanjem prvog sindikata radnica.

Protesti su se nastavili, a 1908. je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka, tražeći pravo glasa, kraće radno vreme i bolje plate. U to vreme, muškarci su odlučivali o imovini, ženskim pravima i hoće li, i kakav, posao žene imati, a društvo je ženu videlo u kući, sa decom, te su zahtevi za koje su ustale radnice ocenjeni kao potpuno radikalne ideje.

Napori Amerikanki postali su uzor Evropljankama, koje su ubrzo nakon demontracija u New Yorku počele da se bore za svoja prava. Godine 1910. u Kopenhagenu je održana prva međunarodna ženska konferencija u organizaciji Socijalističke internacionale, te je tada, na predlog slavne nemačke socijalistkinje Clare Zetkin, ustanovljen Međunarodni dan žena.

Ideja Clare Zetkin bila je da žene u svim državama sveta dobiju jedan isti dan u godini kada će moći, glasno i jasno, iskazati svoje pritužbe na uslove rada i zahtevati prava koja im pripadaju.

Godinu dana kasnije (1911.), Međunarodni dan žena obeležilo je preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, koji su izašli na ulice da podrže pravo žena na rad, na obrazovanje, pravo glasa, zahtevajući potpuno ukidanje svakog vida polne diskriminacije.

Međutim, proslavu osmog marta 1911. obeležio je požar u njujorškoj fabrici Triangle Shirtwaist, kada je poginulo više od 140 radnica, većinom italijanskih i jevrejskih emigrantkinja, što je bio događaj koji je još jednom istakao nužnost boljih uslova za rad. Pokret za veća prava radnica i datum je 1913. u Evropi “poslužio” je i za demonstracije za mir, postavši i anti-ratni pokret do kraja Prvog svetskog rata. Datum 8. mart ustalio se 1917., kada su održane demonstracije žena u Sankt Petersburgu.

Predstavljamo vam 10 pravila koja svaka žena treba da usvoji između 20. i 30. godine.

Feministkinje i UN

Budući da se vezivao za socijalizam i socijalističke ideje, obeležavanje Međunarodnog dana žena je u Americi zamrlo narednih godina, a na scenu su ga vratili feministički pokreti koji su se rasplamsali 60-ih i 70-ih godina.

Za to vreme, popularnost Međunarodnog dana žena u Evropi je rasla, naročito u socijalističkom bloku zemalja gde je služio da se oda priznanje herojstvu radnica.

Ujedinjene nacije su, obeležavajući 1975. godinu kao Međunarodnu godinu žena, uvele 8. mart kao međunarodni praznik, a on se i danas u različitim delovima sveta obeležava na različite načine.

Zanimljivo je da su neke zemlje Istočnog bloka nakon pada “čelične zavese” počele ismevati i negirati značaj Međunarodnog dana žena, pokušavajući se osloboditi svih oznaka svoje bliske prošlosti.

Osmi mart se danas slavi kao državni praznik u Kini, Angoli, Afganistanu, Armeniji, Rusiji, Azerbejdžanu, Bjelorusiji, Bugarskoj, Kazahstanu, Kubi, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu, Ukrajini, Uzbekistanu, Vijetnamu…

Ukoliko ste propustili: Zemlje u kojima je najbolje i najgore biti žena!

 Položaj žena u svetu danas

Danas, sto godina kasnije, rat još nije dobijen, iako su danas žene u daleko boljem položaju nego što je to bio slučaj početkom 20. veka.

U većem delu sveta žene danas imaju mogućnost školovanja, pravo na rad, pravo glasa, pristup kontracepciji i mogučnost izvršavanja abortusa. Ali, razlike su još uvijek prisutne u zavisnosti od mesta rođenja, rase i klase kojoj pripadaju.

Žene su i danas slabije plaćene od svojih muških kolega – prema nekim procenama primaju tek 10% ukupnog svetskog prihoda i vlasnice su 1% svetskog kapitala. Takođe, žene su neretko žrtve fizičkog, seksualnog i psihičkog zlostavljanja.

Kako je misteriozna haljina upotrebljena u kampanji za borbu protiv nasilja nad ženama saznajte OVDE.

Žene na svetskoj političkoj sceni su još uvek prava retkost, kao i na direktorskim i drugim visokim poslovnim pozicijama, a ženska prava još uvek nisu na “istom nivou” kao ljudska prava, odnosno prava koja muškarci prisvajaju i garantuju sebi.

Ipak, ženama sa Zapada je život daleko lakši nego ženama na Istoku, gde im se uskraćuje obrazovanje, zdravstvena zaštita, a nekim državama žene ni dan danas nemaju pravo glasa (Katar, Oman, Bruneji), a svakodnevno trpe nasilje i služe samo za rađanje dece i obavljanje kućnih poslova.

Položaj žena u Srbiji

Kada je položaj žena u našoj zemlji u pitanju, statistika je više nego poražavajuća.

Prema istraživanju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 95% žena obavlja neplaćene poslove 5 sati dnevno i 77% muškaraca 3 sata dnevno, 85% Srbije smatra da je porodično nasilje zastupljeno u velikoj (42%) i određenoj meri (43%), (33%) građana/ki zna za slučaj seksualnog uznemiravanja poslovnoj sferi u svom okruženju 5.1% u korist muškaraca iznosi razlika između prosečnih zarada muškaraca i žena.

Formalno gledano, žene i muškarci u Srbiji imaju jednaka prava. Međutim, indikatori pokazuju da je ukupni socijalno-ekonomski status žena u znatno gorem položaju u odnosu na muškarce i da postoji dubok jaz između proklamovanih principa i konkretne prakse u sprovođenju politika, glavni je i zajednički zaključak serije istraživanja o položaju žene u Srbiji koje je sprovelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tokom 2014. godine.

*************

[tweetherder]Ruža, karanfil ili orhideja neće učiniti ništa za bolji položaj žene u društvu[/tweetherder], na radnom mestu, pa ni u vlastitom domu, niti će joj obezbediti nužno poštovanje i ravnopravan “tretman”.

Insistiranje na jednakim pravima muškaraca i žena, dizanje glasa protiv polne diskriminacije i kršenja prava na rad, na obrazovanje, na život bez nasilja, dizanje glasa protiv kršenja sloboda i prava žena treba da postoji tokom svih 365 dana u godini, a 8. mart bi trebalo iskoristiti za još glasnije insistiranje žena na garantovanje svih ljudskih prava, što je bila i ideja Clare Zetkin.

U čast svih žena – Najlepši citati o ženama.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.