Iako to najčešće ništa ne znači, činjenica je da su neki ljudi pametniji od drugih.
Ako ste inteligentni prosečno ili čak i ispod proseka, možete proći zaista dobro u životu, ali postoje neke prednosti kada ste genije. Međutim, teško je reći koliko ste vi pametni u odnosu na druge. Postoje, svakako, IQ testovi, ali mnogi eksperti kažu da oni uopšte nisu pouzdani.
Zato su naučnici, istražujući inteligenciju godinama unazad, pokušali da pronađu način da je izmere, odnosno pokažu zašto je neko pametniji. Sajt BusinessInsider je došao do [tweetherder]8 znakova koji pokazuju ste možda natprosečno inteligentni[/tweetherder].
1. NAJSTARIJE STE DETE
Starija braća i sestre su obično pametniji, ali ne zbog genetike. Istraživanje sprovedeno 2007. godine je došlo do zaključka da je razlog tome psihologija i porodična dinamika.
2. POHAĐALI STE ČASOVE MUZIKE
Istraživanje iz 2011. godine je pokazalo da se verbalna inteligencija dece od 4 do 6 godina povećava nakon što su pohađali časove muzike.
3. NE PUŠITE
Jedna studija sprovedena 2010. godine u Izraelu na preko 20.000 ispitanika je pokazala da mlade osobe od 18-21 godine koje puše imaju prosečan IQ 94, dok nepušači imaju 101.
4. MRŠAVI STE
Vaše zdravo telo je u velikoj meri povezano sa zdravim umom. Istraživanje sprovedeno 2006. u Francuskoj je pokazalo da gojazne osobe pamte 44% reči u testu, dok mršave osobe imaju pamćenje od 56%.
5. LEVORUKI STE
Skorašnja istraživanja veruju da postoji veza između levorukosti i ‘drugačijeg razmišljanja’, odnosno načina iskazivanja kreativnosti dolaženjem do novih ideja i rešenja.
6. POVREMENO STE UŽIVALI U LAKIM DROGAMA
Jedno istraživanje je pokazalo vezu između visoke inteligencije kod dece i korišćenja lakih droga u kasnijem periodu njihovog života. Visokointeligentna deca su kasnije razvila navike uživanja u ovim ilegalnim supstancama.
7. IMATE MAČKU
Studija sprovedena 2014. godine pokazuje da su vlasnici pasa mnogo izražajnije osobe, dok su osobe koje imaju mačku inteligentnije.
8. VISOKI STE
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Princeton je pokazalo da čak i u najranjem uzrastu, pre 3. godine, i pre nego što škola ima uticaja na njih, viša deca pokazuju bolje rezultate na kognitivnim testovima.