Zašto nestaju naša najranija sećanja na detinjstvo?

0
Objavljeno: 14.07. 09:34
Kategorija: Psihologija

Salvador Dali "Postojanost sećanja"

Salvador Dali “Postojanost pamćenja”

Postoji mnogo razloga zbog kojih zaboravljamo, ali suština je u tome da nove uspomene potiskuju stare. Ipak, prava je misterija zbog čega nemamo nijedno sećanje na prve dve godine života kada je poznato da je naš mozak tada bio u stanju da primi veću količinu informacija nego ikad u životu.

Carole Peterson, profesorka psihologije sa Memorijal univerziteta u Njufaundlendu, koja je najveći deo svoje karijere posvetila ispitivanju dečje memorije smatra potpuno pogrešnim uvreženo mišljenje da deca do 3 i po godine nisu u stanju da stvaraju uspomene.

“Deca imaju veoma razvijen sistem memorisanja. Ako razgovarate sa njima oni će se prisetiti i pojedinih stvari koje su vezane za period kada su imali 20 meseci. Ipak, od četvrte do sedme godine života ova sećanja blede ako ih za te događaje ne vežu jake emocije ili ako ih ne povežu u svoj sistem bitnih sećanja”, objašnjava ovaj fenomen Petersonova.

Salvador Dali "Dezintegracija postojanosti pamćenja"

Salvador Dali “Dezintegracija postojanosti pamćenja”

Sa druge strane, Steven Reznick sa Univerziteta Chapel Hill u Severnoj Karolini tvrdi da srž problema leži u različitim vrstama inteligencije kojima dete pristupa stvarnosti. Do druge godine beba funkcioniše po principu poznatih situacija, te tako već sa 6 meseci jasno prepoznaje lica kojima je često okružena i pokazuje određene uzročno-poslednične reakcije na svet oko sebe. Kasnije, tokom razvoja, preovladava semantička memorija i u našem sistemu pamćenja uključujemo nazive za stvari koje nas okružuju.

Zbog toga, na primer, možemo da se setimo do detalja nekog značajnog događaja iz perioda kada smo imali tri i po godine jer i danas koristimo isti sistem imenovanja stvari koje su sastavni deo te uspomene. I tada nam je mama bila mama, tata je bio tata, vozić je bio vozić, itd. Ne možemo isto reći za mozak deteta mlađeg uzrasta jer je ono koristilo potpuno drugačije izraze od standardizovanih ili, još ranije pre izgovorenih prvih reči, nije uopšte artikulisalo svoju percepciju.

Česta je pojava i tzv. lažnih sećanja, ali ona se vezuje za nešto stariji uzrast. Osim što deca vole da izmaštaju određene stvari dešava se i to da ponekad imaju potrebu da popune sve one praznine u sećanju pa, jednostavno, docrtaju ono što im fali. U ovu kategoriju delimično spadaju i naknadna sećanja koja su stvorena nakon prvog susreta sa starim fotografijama. Ukoliko kao 5-godišnjaci vidimo sebe na nekoj ranijoj fotografiji to ćemo jednostavno ubaciti u svoj sistem uspomena, pa ćemo ubrzo izgubiti iz vida da se ne sećamo tog događaja već same fotografije.

Upravo iz svih navedenih razloga gubimo svoja najranija sećanja, a to su i uzroci zbog kojih osetimo neodoljivu privlačnost prema potpuno nepoznatim stvarima ili mestima koja su bila deo našeg sveta pre nego što smo razvili semantičku memoriju.

Izvor: theatlantic.com

necaiksde@gmail.com'
Piše:
Share Button
ostavi komentar
Nema komentara