Sunce
Sunce je izvor života na Zemlji, esencijalan element zdravlja i dobrog raspoloženja, jer ga poput hrane i vode ljudsko telo koristi u različitim metaboličkim procesima. Sunčeva svetlost stimuliše hipotalamus, epifizu i hipofizu, važne hormonske žlezde.
Pored toga, podstiče imunološki sistem, regeneraciju i izbacivanje toksina. S obzirom, da danas sve vise sedimo, a sa tim povlačimo niz hroničnih oboljenja, ali i psihičkih tegoba, kao što su depresija i stres, neophodno je da provodite što više vremena u prostorijama osvetljenim prirodnim svetlom. Provetravajte prostorije, a na Suncu se trudite da svakodnevno provedete oko 30 minuta, idealno pre podne do 11 ili posle podne od 16 sati.
Disanje
„Kada je disanje poremećeno i um postaje uznemiren. Kontrola disanja omogućava postojanost uma.“ – Hatha Yoga Pradipika
Disanje je najvažniji proces u telu, čijim se procesom izbacuje čak 70 odsto toksina i stresa. Kao deca dišemo prirodno i pravilno, ali odrastanjem, zbog loših navika i užurbanog stila života, ovakvo disanje zamenjeno je tzv „plitkim“ disanjem. Koristi se tek 30 do 40 odsto ukupnog kapaciteta pluća. Posledica su umor, mnoga oboljenja i ubrzano starenje. Svakodnevni bolovi u ramenima, leđima i vratu najčešće su uzrok upravo nepravilnog disanja.
Kako pravilno disati?
Potpuno pravilno disanje se sastoji od više segmenata (niskog ili trbušnog, srednjeg i visokog). Pri udahu se prvo širi abdomen, zatim grudni koš pa se pomeraju grudne i ključne kosti. Bitno je naglasiti da je jedno od pravila ispravnog disanja disanje kroz nos. Da biste stvorili naviku pravilnog disanja potrebno je redovno vežbati tehnike disanja. Idealno bi bilo dva puta na dan, po nekoliko minuta: ujutro da se napunite svežom energijom, a uveče kako bi se oslobodili dnevnog stresa i pripremili telo za “odmornu noć”. Pored toga, izbegavajte pogrbljeno držanje, preusku odeću i namerno uvlačenje stomaka kako bi izgledali mršavije.
[tweetherder]Pravilnim disanjem postižete hormonalni balans, uklanjate depresiju, teskobu, napetost i pojačavate koncentraciju.[/tweetherder] Regulirate emocije i opuštate celo telo. Ovom vrstom disanja masirate unutrašnje organe na području abdomena. Tako potičete bolje varenje, rad bubrega, polnih organa, kao i rad svih organa u telu.Voda
[tweetherder]Čovekovo telo sastoji se od 70% vode. [/tweetherder]Voda čini 90 odsto krvi, 80 odsto mozga, 75 odsto mišića i 13 odsto kostiju.Poboljšava zdravlje i kondiciju, pomaže u razmeni hranjivih materija i čišćenju organizma, pa je dehidracija odnosno nedovoljna konzumacija vode, sve češća dijagnoza današnjice povlačeći sa sobom mnoge bolesti.
Osoba koja pije 2 do 2,5 l vode dnevno može smanjiti rizike raznih bolesti kao što je su dobijanje raka debelog creva za 50 odsto, raka dojke za 75 odsto. Može smanjiti bolove u glavi, leđima, zglobovima i drugim delovima tela.
*Sokovi, kafa i ostale tečnosti ne mogu nadoknaditi lekovitost i ulogu čiste vode.
- dnevno pijte 2 – 2.5 l (10 do 12 čaša) vode, u manjim količinama
- ujutro naiskap popijte 2 čaše vode, promućkajte je u ustima pre gutanja
- nemojte piti vodu za vreme jela, pijte je 30 minuta pre ili sat vremena nakon obroka
Hrana
“Neka vaša hrana bude lek, a vaš lek vaša hrana.” – Hipokrat
U pravilnoj ishrani bitno je održati ravnotežu koncentracije kiselosti u telu.
Granica pH je 7,4 i svaka neravnoteža uzrokovana stresom, konzervisanom hranom i slično dovodi do povećane koncentracije kiselosti u organizmu, što je preduslov za sve bolesti.
Hranu možemo podeliti i na “živu” ili “mrtvu”, gde živa hrana organizmu daje energiju, dok mrtva hrana iscrpljuje organizam. Ovo se odnosi na hranljive materije iz svežeg voća, koje vam pomaže, za razliku od voća koje je godinu dana u zamrzivaču zamrznuto, a pored toga postoji problem pesticida i hemikalija.
San
[tweetherder]Jeste li znali da čovek prespava trećinu svog životnog veka?[/tweetherder]Studije su pokazale kako nedostatak sna ili njegova loša kvaliteta utiču na:
- radnu sposobnost i pažnju
- celokupno zdravlje: pojava glavobolje, lošeg raspoloženja, agresivnosti, vrtoglavice, umora
- povećava se rizik od povreda na radnom mestu
Nije toliko bitan broj sati sna (jer to zavisi i od genetike i dnevnog ritma), već je bitan kvalitet sna. To će te postići kontinuitetom, stalnim optimalnim vremenom kada odlazite na spavanje, potom dubokim disanjem pred spavanjem, kako bi se oslobodili nakupljenog stresa u toku dana i pozitivnim mislima. Pored toga, nemojte jesti tešku hranu i gledati filmove i serije “teškog” sadržaja. Redovno vežbajte.