Vedar Vedski (Dejan Petrović) je sertifikovani Su Jok terapeut i Master Učitelj Reikija i svojim radom podstiče ljude da pravilno koriste svoje prirodne potencijale za vraćanje u energetski i fizički balans.
Svoja znanja prikupljao je u različitim delovima sveta – Velikoj Britaniji, Rusiji, Francuskoj, pažljivo ih strukturirao, primenio na sebi i već godinama uspešno primenjuje u radu sa ljudima na Balkanu gde se oseća najprijatnije i najpotrebnije.
Sa Vedskim smo razgovarali o različitim metodama isceljenja kojima čovek u 21. veku, dobu stresa i “brzog života”, može uspostaviti energetski balans u svom životu.
S: Koji je najefikasniji način za čišćenje tela od toksina?
VV: To je vrlo interesantna tema koja me iznova intrigira. Postoji nekoliko načina za čišćenje od toksina i sve te metode se mogu međusobno kombinovati.
Tehnike pravilnog disanja su dobar početak jer povećana koncentracija kiseonika u krvi, olakšava ćelijama da se očiste od toksina, a i umiruje se naš um koji je direktno povezan sa disanjem. Čak 70% toksina izbacujemo preko pluća u vidu CO2. Zamena za to je boravak u prirodi.
Drugi način su toplo-hladne kupke. Kako toksine izbacujemo i preko kože, ova metoda ubrzava taj proces i jednovremeno se zateže koža i čistimo putem znoja. Sauna u zimskim uslovima je idealna, a možemo se time baviti i u sopstvenoj kadi sa toplo-hladnim tušem, po 20 sekundi svaki.
Treći primer za čišćenje od toksina je povećana konzumacija voća tokom celog dana, a pogotovu u prepodnevnim satima. Umesto da imamo jak, težak doručak, savetujem da počnemo dan sa voćem. Vrlo brzo će toalet biti novo mesto prebivališta jer je to siguran znak da toksini napuštaju naše telo. I to je veoma dobro.
Najradikalnija i najefikasnija metoda za mene je post ili nejedenje, gladovanje kako ga neki zovu, mada je osećaj gladi odsutan. O tome je već mnogo toga rečeno i opisano, mada vrlo malo ljudi primenjuje tu metodu. Viktorija Butenko je o tome pisala, Georgije Nazarov takođe i rađene su velike naučne studije na tu temu. To izgleda tako što ne unosimo ništa od čvrste hrane, a unosimo samo ceđene voćne sokove. Čuli ste za Gersonovu i Brojsovu metodu. Organizam tad prvo sagoreva toksine, a regeneriše oštećena tkiva svud po telu. Ipak, za ovakav korak, potrebna je dobra upućenost ili pomoć stručne osobe, jer ovaj proces sadrži i mentalne izazove. Meni lično veoma prija.
S: Šta biste savetovali osobama koje su često pod stresom – koji su najbolje tehnike za opuštanje tela i uma?
VV: Prvo i osnovno je da se trebamo otarasiti TV-a iz kuće. Glavno je izvorište suvišnih i stresnih informacija. Već 7 godina ne gledam TV i super mi je. Stres predstavlja psiho-emocionalni toksin i naučnici se slažu da 90% oboljenja nastaje usled stresa. Otuda toliki uspeh Luize Hay jer ona svojim pozitivnim afirmacijama poništava taj negativni efekat stresa. Međutim, ponekad je teško na taj način rešiti velike probleme jer čim pomislimo na nešto, u problemu smo. Zato pribegavam dvema metodama koje su mi se pokazale vrlo delotvorne i svaki dan ih koristim, jer umanjuju i gase stres.
Prva tehnika je meditacija. Vedska, uz pomoć lične mantre, koja nas vuče poput sidra, na dno uma, u stanje apsolutne tišine. To stanje je veliki blagoslov. Po povratku u svesno stanje, stres otpada jer je neprirodan i suvišan.
Pored meditacije mnogo mi prija i Reiki. Kako se stres “lepi” na naše čakre i ometa njihov rad, Reiki metoda nam pojačava energiju u svakoj čakri i otklanja blokade, eliminišući nakupljen stres. Regulišu se hormoni, vraća nam se elan i popravlja raspoloženje.
S: Šta je Reiki i kako nam ova veština može pomoći u postizanju balansa između tela i uma?
VV: Reiki povezuje um i telo na jednostavan način. Svi znaju za čakre. Dugo je to bila neka mistika iako sve kulture, religije i učenja o njima govore. Danas postoje i uređaji koji mogu izmeriti nivo energije u čakrama. Međutim postoji most između naših čakri i našeg tela. To je naš endokrini sistem žlezda. Polne, nadbubrežne, pankreas, timus, štitna i pinalna (za 7. čakru ne postoji žlezda). One prenose informacije iz našeg uma putem hormona i drugih biohemijskih supstanci, sve do organa. Bilo koji stres ili napor, odražava se prvo na rad naših čakri. Čim se čakre poremete, žlezde to slede i dešava se hormonalni disbalans.
Organi su poslednji na kojima se odražava problem jer je potrebno neko vreme da se sve to manifestuje. Postizanjem čakralnog balansa, stabilizuju se hormoni, punimo se pozitivnom energijom i ubrzano se isceljujemo. To je mehanizam delovanja koji je važno da znamo jer onda lakše razumemo sve pozitivne rezultate koji su česti kod ljudi koji praktikuju Reiki.
Inače Reiki je priznat u mnogim zemljama sveta i rađena su mnoga ispitivanja, čak i kod nas. Da sumiram, Reiki je veština prikupljanja i koncentrisanja energije, u svrhu našeg ubrzanog razvoja i napretka na svim nivoima. Smatra se japanskom metodom jer je 1921. ozvaničio Mikao Usui, mada se i pre toga koristila na Tibetu. Vrlo je praktična i svako se može time koristiti jer je to naša urođena sposobnost, koju smo malo zaboravili.
Za početak, treba razumeti da se nalazimo u moru energije, da je ona svuda oko nas i Reiki nam pomaže da tu energiju zahvatimo i napunimo naše čakre. Kasnije možemo raditi na ostvarivanju ciljeva, poboljšanju tuđeg zdravlja i na zaštiti i čišćenju prostora. Na višim nivoima se uče viša znanja koja omogućavaju još lakši rad u svim situacijama.
S: Šta je PH vrednost organizma i kako možemo da utičemo na nju?
VV: Dobro i važno pitanje. To je pitanje zdravlja ili bolesti, života ili smrti u nekom krajnjem stadijumu. PH je nivo kiselosti ili baznosti u našem telu. Neutralni nivo je 7, a sve manje od toga je kiselo i loše. Kisela sredina je loša zato što predstavlja podlogu za razvoj bakterija, virusa i tumora. Kiselo stanje u našem telu izaziva i povećava unos mesa, alkohola, veštačkog šećera, aditiva, a ujedno i laž, bes, ljutnja, stres…
Nivo veći od 7 je bazan i odličan je. Čim pređemo u bazno stanje, što je već na 7.4 ili 7.8, tu bolesti nestaju i nikakvi patogeni organizmi ne opstaju. Praktično napuštaju domaćina i nastaje ozdravljenje. Otto fon Warburg je dobio Nobelovu nagradu za to otkriće. Baznost se pospešuje kada jedemo hranu biljnog porekla, što sirovije, ponajviše voće. Takođe baznost se povećava sa boravkom u prirodi, pozitivnim razmišljanjem i iskrenim smehom.
S: Učestvovali ste u projektu izgradnje kuće od blata – šta ovakve građevine čini tako posebnim?
VV: Volim tradiconalne metode jer je narod ranije puno više znao u odnosu na današnjeg tehnokratskog pojedinca. Ovakve kuće su se kroz istoriju gradile svuda po svetu, a samo poslednjih 60 godina smo prešli na cement, koji je vrlo toksičan.
Kroz kuće od blata spojio sam staru metodu i prirodne materijale, sa inovativnim rešenjima, jer sam hteo da budu lepe i dobio malo remek delo. Idejno, tehnički i organizaciono sam bio zadužen za ceo proces jer sam to znanje stekao u Engleskoj, dok je kod nas to znanje iščezlo. Hteo sam da probijem stereotip razmišljanja pa sam napravio jednu potpuno okruglu kuću, dok je druga po ugledu na Vinčansku kulturu i Lepenski Vir. Hrabro.
Zidovi su od kombinacije peska, gline i slame, jači su od betona, otporni na vetar, požare i insekte. Imaju najbolju energetsku efikasnost i leti su sveže, a zimi tople. Ako se održavaju, mogu da traju večno, po nekoliko vekova.
Osećaj u njima je jedinstven jer nas sam boravak u njima oporavlja, isceljuje i vraća našoj istinskoj prirodi. Zaboravili smo koliko prija kontakt sa prirodom, a moderan dom je više nalik kavezu, nego toga nismo toliko ni svesni. Zato želim da stvaram ovakve kuće jer su prelepe, praktične, zabavne za gradnju i pomažu nam da se povežemo sa prirodom, tj. sa sobom.
S: Da li su u planu još neki projekti istog ili sličnog tipa?
VV: Oh da, svakako. To je moja velika strast i uveliko radim na projektu izgradnje jednog edukativnog, rekreativnog centra, koji će biti izgrađen ceo od prirodnih materijala. Kuće od blata, zdrava hrana, Reiki edukacija i tretmani, pravi raj za dušu. Biće to mnogo veći projekat i raduje me jer osećam i znam da kod nas ima mnogo spremnih ljudi koji aktivno rade na ličnom razvoju i kojima će ovako nešto biti velika podrška. Posebnu pažnju posvećujem deci i mladim porodicama koji su potpuni genijalci.
S: Koji su osnovni “postulati” zdrave ishrane? Koje namirnice je neophodno eliminisati iz ljudske ishrane kako bi naš organizam besprekorno funkcionisao?
VV: Svako mora da je u dosluhu sa sobom, da bi znao šta mu više prija. Na svom sajtu sam naveo 10 najlošijih namirnica u ishrani i njih sam skroz izbacio iz upotrebe. Meso, alkohol i beli šećer su najuporniji i najdosadniji, postoje male cake da ih se brže otarasimo. Zato služi edukacija.
Svakome bih posavetovao da započne dan sa 500ml izvorske vode. Ili bilo koje druge, ako te nemamo. Kafa, rakijica i cigara neka sačekaju. Nakon vode ide pražnjenje i to je super.
Sat posle toga možemo da pređemo na voće i tu treba šarati. Tačno u podne, poput dnevne Pepeljuge, treba započeti ručak jer nam je tad meridijan želudca najaktivniji pa najbolje varimo. Sledeći obrok oko 6 i to je to. Lagano, salate, začinsko bilje, manje masti i svako će se osetiti boljitak. Ionako energiju uzimamo iz više izvora, hrana je samo jedan od njih. Što manje procesirane, upakovane hrane (sa sitnim slovima) i 2 sata nakon obroka, ne piti vodu. Baš me zanima koliko će biti potrebno da se iko dovede u red.
S: Koji je idealan način da čovek u 21. veku, dobu kapitalizma i brzog života, očuva “zdrav razum” i svoju vezu sa prirodom?
VV: Istraživanje – primena. Saznavanje – aplikacija. Sve nam je dostupno na netu, nemamo više izgovora. Probaj pa ocenjuj. Postoji mnogo metoda, a različitim ljudima pašu različite stvari. Najvažnije je implementirati novostečeno znanje, par nedelja, par meseci, ako prija, onda usvojiti kao novu naviku.
Podržavam svakoga i sigurno da mnogo toga funkcioniše. Međutim pojedini ljudi bi da filozofiraju umesto da delaju. Tu nema napretka. Jer nije važno koliko znamo, već šta živimo, koliko primenjujemo, kakvi smo kad ostanemo sami (nasamo sa Univerzumom).
Sve što podučavamo druge, savetujemo ili predlažemo, treba odista da živimo. Treba biti jednostavan, družiti se sa pametnijima od sebe, čitati više, ugasiti TV i pratiti intuiciju, ona nam je odličan saveznik. Život je prelepa igra u kojoj uvek ima sledeći nivo.