Da li verujete da su sve kafe iste pa, ne čitajući sastojke na deklaraciji, birate one jeftinije? Ako je vaš odgovor “da”, obavezno pročitajte ovaj tekst i videćete zašto je važno da se dobro informišete pre kupovine.
Pijemo švercovanu kafu neproverenog kvaliteta?
Prema mnogim istraživanjima, u našu zemlju svake godine na ilegalan način uđe preko 5.ooo tona kafe sumnjivog kvaliteta i to preko Kosova. Procenjeno je da u našoj zemlji ta švercovana kafa zauzima preko 20% tržišta.
Zbog ovog šverca nisu oštećeni samo kupci, u pogledu kvaliteta kupljenog proizvoda, već i svi učesnici u trgovinskom lancu.
Kafa se švercuje na razne načine, a činjenica je da su akteri na crnom tržištu dovitljivi u pronalaženju načina da plasiraju svoje proizvode. Najveći problem je u tome što se šverc odvija u relativno malim količinama zbog čega je teško ući mu u trag.
Potrošači su dovedeni u zabludu
Još jedan problem je dodavanje raznih sumnjivih sastojaka (takozvanih surogata) u kafu, zbog čega potrošači trpe veliku štetu.
Procenjeno je da se na teritoriji naše zemlje prodaje preko 200 različitih vrsta kafe koja sadrži surogate. Proizvođači ovih proizvoda su manje pržionice raspoređene širom Srbije, u nekim mestima čak i na desetine njih. Svoju priliku su videli u padu kupovne moći stanovništva i pribegli rešenju da se cenovno pozicioniraju znatno niže od velikih proizvođača kafe, a sve to na račun kvaliteta proizvoda koji nude tržištu.
U najvećem broju slučajeva, dodaci kafi kao što su žitarice, naut, stočni grašak, ječam, soja, derivati kukuruza ili čak žir, neadekvatno se navode na deklaracijama ili se jednostavno – izostave.
Iako je dozvoljena upotreba surogata u kafi, takav proizvod više nije kafa već kafa sa surogatom što mora biti navedeno i na deklaraciji i na prednjoj strani pakovanja proizvoda.
Deklaracija mora da sadrži i podatak o količini surogata u mešavini, izražen kao % (m/m) surogata u odnosu na kafu, pri čemu taj podatak mora da se nalazi u istom vidnom polju kao i naziv proizvoda.
Dešava se da pojedini proizvođači naznače u deklaraciji ili prikriveno negde na ambalaži, ali ne i na prednjoj strani, da proizvod sadrži surogat, čime se u značajnoj meri potrošač kafe u Srbiji dovodi u zabludu o proizvodu koji kupuje i konzumira.
U zemlji u kojoj je ispijanje kafe, prave kafe, već vekovna tradicija, čini se da bi potrošači o ovakvim i sličnim poduhvatima proizvođača imali puno pravo da bar budu adekvatno informisani.
Evo kako da proverite kvalitet kafe koju pijete
Postoje metode koje je moguće izvesti u kućnim uslovima, a kojima je moguće dokazati prisustvo nekih surogata.
Materijal potreban za testiranje:
- Kafa
- Džezva
- Šolja
- Čaša
- Kašičica za mešanje
- Sirće
- Voda
- Povidon jod
Postupak:
Zakuvajte kafu i sipajte je u šolju, a zatim uklonite penu. Ostavite je da se ohladi i da se talog slegne. Uzmite 3 supene kašike prethodno skuvane kafe i sipajte u čašu sa 150-200 ml hladne vode (najbolje je koristiti flaširanu vodu, ali treba izbegavati Prolom vodu zbog visoke Ph vrednosti). Promešajte. Dodajte 4 kafene kašičice sirćeta i povidon jod u mlazu, iz originalne bočice uz mešanje.
Ukoliko je surogat prisutan, dobijeni rastvor u čaši će pomodreti. Ukoliko vam se modra boja gubi nakon mešanja, dodajte još i stvoriće se ponovo pa možda ponovo izgubiti. Sve zavisi od količine dodatog surogata (tj. skroba iz istog). Ukoliko surogata nema, koliko god da dodate povidon joda rastvor će ostati braon boje.
Za ovaj eksperiment je iskorišćena jodna reakcija, tj. hemijski poznat podatak da jod i skrob daju kompleks izrazito plave boje. Naime, ukoliko u proizvodu od kafe postoji prisutan surogat koji sadrži skrob (kao sto je ječam npr.), kafa pripremljena na način koji će biti opisan u daljem tekstu daće modru boju, dok će ona koja surogat nema ostati svetlo braon boje.
Sve prednosti (kvalitetne) kafe
Poređenja radi, vino ima svega 300 aromatičnih komponenti dok kafa ima preko 1.000 i na osnovu dosadašnjih naučnih saznanja jasno je da je ovaj napitak iznimno koristan za zdravlje – prvenstveno zbog visokog sadržaja antioksidanasa.
Aromatična zrna obiluju i fitomaterijama (polifenolima) koje stimulišu brojne važne biohemijske procese u našem telu, kao što su imunitet, regeneraciju tkiva i metabolizam.
Većina ljudi prosečno popije tri-četiri kafe dnevno (zbog čega im je ovaj napitak zapravo najveći izvor antioksidanasa u ishrani!). Međutim, opsežna istraživanja pokazuju da veće količine – više od četiri (čak do 12!) dnevno – obezbeđuju prevenciju brojnih teških bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, kancer, dijabetes, oboljenja jetre i Alchajmerovu bolest.
Osim značajnog smanjenja rizika od dijabetesa, kancera, oboljenja jetre i pada kognitivne funkcije, koristi kompleksne fitohemije kafe uključuju:
- Smanjenje oštećenja DNK, koja mogu da ubrzaju proces starenja i izazovu pojavu kancera.
- Kafa (sa ili bez kofeina) snižava rizik od formiranja kamenčića u bubregu za 10%
- Kafa sa kofeinom redukuje opasnost stvaranja kamena u žuči kod pripadnika oba pola.
- Naučnici su otkrili da ovaj napitak stimuliše metabolizam masti i ubrzava proces mršavljenja. Povećava energiju i izdržljivost, smanjuje bol u mišićima.
- Istraživanja pokazuju da ispijanje pet šoljica kafe dnevno snižava rizik od pojave depresije za 20%.
- Antibakterijske materije iz zrna kafe sprečavaju formiranje zubnog plaka i pojavu karijesa.
- Sprečava opstipaciju i, uprkos raširenom uverenju da izaziva dehidrataciju organizma, zapravo doprinosi dnevnim potrebama za tečnošću.
- Ubrzava apsorpciju lekova protiv glavobolje i pojačava njihov efekat.
- Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju na to da su osobe koje konzumiraju veće količine kafe izložene manjem (18%) riziku od kancera bazalnih ćelije (tip kancera kože).
Izvor: priroda-leci-sve.com, najboljamamanasvetu.com, Informer, lepotaizdravlje.rs