Psihologija uspeha: Kako da promenite svoj način razmišljanja?

uspeh nikad ne spava
Uspeh nikad ne spava (foto: MsSaraKelly/Flickr.com)

Autor teksta je Sam Thomas Davies.

**********************************

Da li ste se ikada zapitali kako je moguće da su neki ljudi u potpunosti svesni svojih potencijala, dok neki, blagolosloveni neverovatnim talentom i sposobnošću, to nisu?

Da li ste u nekom periodu svog života izgubili veru u sebe, krivili druge za svoje neuspehe, zato što se niste usuđivali da preuzmete odgovornost za svoje postupke i zbog svega toga bili jako nesrećni?

Istina koja vam možete u potpunosti promeniti život je vrlo jednostavna: Način na koji “doživljavamo” sebe u velikoj meri utiče na način na koji živimo iz dana u dan.

Dozvolite mi da objasnim ovu tvrdnju…

Psihologija napretka i psihologija stagnacije

U svojoj knjzi Mindset: The Psychology of Success, autorka Carol Dweck tvrdi da dva različita načina razmišljanja igraju važnu ulogu u svim aspektima naših života.

Oni koji su zarobljeni u “psihologiji stagnacije” veruju isključivo u svoje “osnovne” sposobnosti, svoju inteligenciju i talenat, tj. sve osobine koje su nepromenljive.

[tweetherder]Njihov životni cilj je da u svakoj interakciji sa drugima ispadnu pametni. [/tweetherder] Za njih je uvek bitan samo ishod svakog postupka. Ako se njihovi planovi izjalove – smatraju da je sve propalo.

S druge strane, ljudi koji uče na svojim greškama i veruju u stalan rast i napredak se ne obeshrabruju kada dožive neuspeh, jer su svesni da je svako novo iskustvo samo nova životna lekcija.

Oni ne traže izazove – oni rastu i napreduju kroz njih.

Takvi ljudi su svesni svojih talenata i sposobnosti i veruju da ih mogu dalje razviti i unaprediti samo kroz trud, učenje i upornost.

Šta je važnije – sposobnost ili trud?

Autorka Carol Dweck je sprovela niz studija u saradnji sa učenicima u tinejdžerskom dobu.

Svi učenici su testirani uz pomoć deset zadataka na neverbalnom IQ testu.

Većina učenika je na ovom testu osvojila veliki broj bodova i Dweckova je ove učenike javno pohvalila. Polovina učenika je pohvaljena zbog njihovih sposobnosti rečima “Vau, imaš osam tačnih odgovora. To je jako dobar rezultat. Ovo ti baš dobro ide”, dok je druga polovina pohvaljena zbog uloženog truda “Vau, osam tačnih odogovra. To je jako dobar rezultat. Sigurno si se jako trudio.”

Iako su učenici na početku bili “izjednačeni” nakon ovakvih pohvala, počele su da se javljaju određene razlike.

Prva grupa učenika koja je pohvaljena zbog svojih sposobnosti je ušla u “fiksan” način razmišljanja. Kada im je ponuđena još jedna provera znanja, oni su je odbili. Nisu želeli da se okušaju u novim izazovima, kako ne bi razotkrili svoje mane i propuste i na taj način svoj talenat doveli u pitanje.

S druge strane, kada je drugoj grupi učenika, onoj koja je pohvaljena zbog uloženog truda, ponuđen novi test, čak 90% njih je sa oduševljem pristalo.

Novi test je bio teži od prethodnog. Dweckova je učenicima savetovala da se potrude još više – oni teži test nisu videli kao potencijalni poraz, jer on ne bi doveo u pitanje nihovu inteligenciju.

Problem “fiksnog” načina razmišljanja

Kada verujete da su vaše sposobnosti “urezane u kamen”, zbog “fiksnog” načina razmišljanja, vi automatski zaključujete da promenama u načinu ponašanja i trudom ne možete unaprediti svoje sposobnosti.

Recimo da želite da počnete da se svakodnevno rekreirate. Svakoga jutra, kada se probudite i ustanete, obujete svoje patike za trčanje, izađete iz kuće i jedva dotrčite do prve bandere.

Ako nikada niste trčali, ovaj vid rekreacije je jako naporan. Iz tog razloga, lakše vam je da odustanete.

U “fiksnom” načinu razmišljanja, vi nikada nećete ni pokušati da razvijete ovu naviku. Verujete da nikada nećete postati fit. “Koja je poenta”, zapitaćete se,”Ja sam takav kakav sam. Ubrzo bih odustao, kao i uvek.”

Vi sebi nećete dati čak ni priliku za neuspeh iz kog biste mogli mnogo da naučite. Dići ćete ruke i pre nego što ste išta započeli.

Srećom, svaki čovek se može promeniti. Možete rasti i razvijati se kao osoba, prihvatajući prilike i aktivnosti na koje biste ranije samo “odmahnuli rukom”.

Evo šta možete da učinite…

Kako da promenite svoj način razmišljanja?

[tweetherder]Svaki napredak počinje verom u mogućnost promene. [/tweetherder]Vi morate verovati da ste sposobni da izmenite svoja uverenja. Morate verovati da ste vi jedini odgovorni za svoj napredak. Morate verovati da ste spremni na promenu baš u ovom trenutku.

“Prekršio sam dijetu. Ja nikada neću smršati” je pogrešna interpretacija događaja. “Prekršio sam dijetu” je činjenica, a “Nikada neću smršati” je subjektivno viđenje situacije.

Zapamtite: Ono što vam se nekada može učiniti kao problem u ponašanju, jer zapravo problem “situacije”. Jednostavno, potrebna vam je bolja strategija, bolji plan…

Zapitajte se “Šta sam naučio iz ovoga” i “Kako mogu da se poboljšam”. Ako prekršite svoju dijetu nemojte odmah odustati od želje da svoju liniju dovedete do perfekcije, već se zapitajte zašto ste to uradili. Možda postoji neka druga dijeta koje biste se lakše pridržavali?

Novi početak

[tweetherder]Ne zaboravite da je svaka promena dugotrajan proces, a ne puki ishod.[/tweetherder] Primenjivanje principa psihologije rasta i napretka je neprekidan proces koji zahteva i neprekidan rad. Morate sa nestrpljenjen iščekivati nove izazove, prihvatati ih i zahvaljući njima razvijati svoje talente i spobnosti.

“Čak i kada promenite način razmišljanja, vaša stara uverenja neće tek tako nestati, kao da ih nikada nije ni bilo”, tvrdi Dweckova, “Umesto toga, nova uverenja će zauzeti svoje mesto pored starih uverenja, i dok nova budu rasla i jačala, vi ćete početi drugačije da razmišljate, delate i osećaćete se bolje nego ikada pre.”

Izvor: .samuelthomasdavies.com
Loading...
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Tvoj e-mail neće biti objavljen.