Obično nismo svesni koliko sitnice utiču na naš život. Jedna ili dve cigarete uz kafu neosetno prerastaju u paklicu dnevno, čašica se pretvara u flašu, a nezadovoljstvo poslom ubrzo širi svoje korene u sve sfere života. Isti slučaj je i sa rečenicom koja je na mala vrata ušla u naše razgovore, a već danas je postala krilatica našeg doba.
A to je fraza koju svi često koristimo, a ona glasi: “Baš me briga!“.
Biti cool je postao imperativ našeg doba, a to podrazumeva, kao što i sam izraz pozajmljen iz anglosaksonske kulture kaže, biti hladan i neosetljiv na sve ono što se dešava oko nas ili lično nama. Izražavanje emocija je passe, pa se tako suze tumače kao slabost, a iskrenost kao potpuna glupost. Ako se, sa druge strane, postavite kao neosetljivi i nezaninteresovani nametnuće vam se epitet cool osobe.
Ali, koliko je, zapravo, cool biti cool?
“Briga me“, “nije mi stalo“ ili “svejedno“ je postao odgovor na većinu pitanja, bilo da se radi o izboru filma koji ćemo gledati, u kom kafiću ćemo popiti svoju jutarnju kafu ili gde ćemo ići na izlet za 1. maj. Sve više odluka prepuštamo drugima i ti naši odgovori najčešće impliciraju svaljivanje odgovornosti na drugoga.
Međutim, i pre nego što postanemo svesni, nezainteresovanost za ono što utiče lično na naš život se polako razvija u apatiju i ubrzo postajemo neosetljivi ne samo za ono što se dešava nama, nego i drugima. Zar je bilo šta vredno nerviranja, toliko smeha ili suza i priče?
Rečenica “baš me briga“ je poput male grudve snega koja se dovoljno dugo valja po snežnim površinama i postaje prava gromada, te tako ceo naš život više nije u našim rukama nego prepuštamo drugima sve. Drugi utiču na to koja će boja preovladavati u našem garderoberu ovog leta, koje ćemo škole završiti, kakav ćemo način života voditi i tako dalje. Sa druge strane, osim indiferentnosti vezanoj za vlastiti život, u našem karakteru se razvija i prebacivanje odgovornosti na nekoga drugog, što je vremenom preraslo u kolektivni problem.
Poznat vam je onaj osećaj kada vas u državnim ustanovama šalju od jednih vrata do drugih pod izgovorom da taj slučaj nije njihova nadležnost. Problem je krupniji i od toga. Gorući problemi našeg društva nisu ničija nadležnost i guraju se pod tepih.
Jer nikoga nije briga.
Možda je vreme da počnemo da brinemo o drugima, a to će nas polako izvući iz apatije i počećemo da brinemo i o sebi. Malo više saosećanja neće naškoditi svetu. Štaviše, lečeći druge izlečićemo i sami sebe.
Dobitnica Nobelove nagrade i žrtva Holokausta, Elie Wiesel, rekla je čuvenu rečenicu koja nikada nije važila više nego danas: „Suprotnost ljubavi nije mržnja, nego nezainteresovanost. Suprotnost umetnosti nije nešto što je ružno, nego nezainteresovanost. Suprotnost veri nije jeres, nego nezainteresovanost. Suprotnost životu nije smrt, nego nezainteresovanost.“
Izvor: psychologytoday.com