Bolest raka predstavlja nerešivu misteriju za većinu ljudi – retko ko ima potrebno predznanje o medicini, genetici, molekularnoj biologiji da bi shvatio kako nastaju tumori, kako se šire, i šta oni čine u organizmu. To razumeju (poneki) ljudi u belim doktorskim mantilima, ali retko koji od njih uloži trud kako bi objasnio pacijentima i članovima njihovih porodica šta ih je “pogodilo” i kakva borba je pred njima.
Kada se sve to uzme u obzir, nimalo ne čudi što se o raku razvio veliki broj mitova. Kada se nečega plašimo, kada verujemo da postoji drugo objašnjenje, koje ljudi ne znaju, kada možemo krivicu za tešku situaciju pripisati nekome ili nečemu, nastaje plodno tlo za glasine, mitove i laži.
Kako bi razotkrili barem neke od najčešćih mitova vezanih uz rak, članovi neprofitne britanske organizacije Cancer Research, posvećene istraživanju raka, odlučili su da sa svetom podele činjenice koje su potvrdili svi stručnjaci – neporecive istine koje se neće promeniti koliko god mi (ne) verovali u njih.
1. Rak je moderna bolest koju je stvorio čovek
Često se spominje kako se rak danas pojavljuje sve češće, kako je za to kriv moderan stil života i brojni otrovi kojima smo izloženi. To nije istina.
[tweetherder]Rak postoji otprilike onoliko dugo koliko i ljudska rasa.[/tweetherder] Opisali su ga lekari u starom Egiptu i antičkoj Grčkoj, a tumori na kostima otkriveni su na ljudskim ostacima starim više od 3000 godina.
Činjenica je da je rak najčešće posledica starenja. Rizik od raka raste sa godinama, a do danas smo iskorenili većinu minornih bolesti od kojih su ljudi kroz istoriju umirali u detinjstvu ili mladosti. Što duže živimo, to više nakupljamo oštećenja DNK u našim ćelijama, a svako oštećenje predstavlja potencijalni početak raka.
Takođe, danas smo u stanju da preciznije dijagnostikujemo rak, pa brojne smrti koje su kroz istoriju ostajale nerazjašnjene danas znamo da su mogle biti uzrokovane tumorom. Istina je da stil života, način ishrane i životna sredina utiču na porast rizika od oboljenja – pušenje je danas najčešći uzročnik raka – no to i dalje ne znači da se radi o modernoj bolesti koju uzrokuje čovek.
2. “Superhrana” može sprečiti rak
Borovnice, repa, brokoli, luk, zeleni čaj… Iako brojne internet stranice tvrde drugačije, ne postoji “superhrana” koja može sprečiti pojavu raka. To je samo marketinški termin koji kompanije koriste kako bi prodale svoje proizvode, i nema nikakve naučne osnove.
Ipak, to ne znači da je svejedno šta jedemo. Neke namirnice su očigledno zdravije od drugih. Jesti sveže voće i povrće ne može biti loša ideja, i može biti deo zdrave, uravnotežene ishrane, ali nije naročito važno o kom se voću i povrću radi.
Najbolji način da smanjite rizik od raka je da usvojite veliki broj zdravih navika poput nepušenja, bavljenja fizičkom aktivnošću, održavanjem zdrave telesne težine i umerenošću u ispijanju alkohola.
3. “Kisela” ishrana uzrokuje rak
Neki od mitova o raku su iznenađujuće uporni, iako se protive osnovnim pojmovima biologije. Jedan od takvih mitova je da preterano “kisela” ishrana povećava “kiselost” krvi, što navodno povećava rizik od raka. Ponuđeno rešenje problema glasi: jedite više “bazne” hrane, poput zelenog povrća i voća (uključujući, paradoksalno, limun).
Ovo je biološka glupost. Istina je da ćelije raka ne mogu opstati u “baznoj” okolini, ali ne mogu ni druge, zdrave ćelije.
Krv je po svojoj prirodi blago bazna. Umerena kiselost krvi vrlo brižno održavaju bubrezi unutar vrlo uskog, zdravog raspona. Hrana koju unosimo nema nikakav uticaj na kiselost krvi, a prekomernu kiselost/baznost izlučujemo uriniranjem.
4. Rak se hrani šećerom
Mit koji se često pojavljuje je da šećer hrani ćelije raka. Uz njega se predlaže da se iz ishrane u potpunosti izbaci sva slatka hrana.
Sve ćelije u našem telu koriste šećer za energiju, ne samo ćelije raka. “Šećer” je uopšteni pojam za sve, od prostih voćnih šećera pa do složenog skroba. Sve ugljene hidrate telo pretvara u glukozu i fruktozu, kojim hrani sve ćelije u organizmu.
Ne postoje nikakvi dokazi da šećer koji unosimo hranom daje energiju ćelijama raka, a ovaj mit “demantuje” ono što svi vrlo dobro znamo: potrebna nam je zdrava, uravnotežena ishrana.
Ukoliko ste propustili: Jelena Pantić o svom izlečenju od raka.
5. Rak je gljivično oboljenje – lek je soda bikarbona
Ova teorija potiče od netačnog opažanja kako je “rak uvek bele boje” (niti je uvek bele boje, niti su gljive uvek bele). Oni koji “promovišu” ovu teoriju veruju kako rak uzrokuje infekcija gljivicom kandidom, i da je tumor posledica pokušaja tela da se obrani od ove infekcije.
No, ne postoje nikakvi dokazi da je to istina, a istovremeno postoje brojni dokazi da nije.
Predloženi lek – soda bikarbona – takođe nema nikakvog smisla, jer gljivične infekcije ne lečimo sodom bikarbonom, jer ih ni na koji način ne suzbija. S druge strane, pojedini pokušaji lečenja sodom bikarbonom imali su i smrtonosne posledice.
Iako su istraživanja na miševima pokazala da soda bikarbona može neutralisati kiselost “okoline” tumora, i time zaustaviti njegov rast, to rešenje je najverovatnije neodgovarajuće za ljude. Doza sode bikarbone od 12 grama dnevno mogla bi neutralisati kiselinu koju proizvede tumor veličine jednog milimetra. S druge strane, sve doze veće od 30 grama na dan uzrokuju teške zdravstvene probleme.
6. Postoji čudotvorni lek za rak…
Od kanabisa do klistira od kafe, internet je pun videa i ličnih priča o prirodnim i čudotvornim lekovima za rak.
Videi na internetu nisu naučni dokaz – mi ne znamo jesu li se ljudi u njima izlečili baš jednim specifičnim alternativnim lekom ili ne. Ne znamo koja je bila njihova dijagnoza, ne znamo ni da li su zaista imali rak.
Takođe, čujemo samo priče o uspešnom izlečenju – šta je sa ljudima koji su isprobali alternativne načine lečenja i umrli? Mrtvi ne govore, a ljudi koji predstavljaju čudotvorne lekove nude samo najuspešnije primere.
Iz ovog razloga su važna klinička istraživanja i testiranja. Nije nemoguće da postoje delotvorni prirodni lekovi, od aspirina (kora vrbe) do penicilina (plesan). Jedan od lekova za rak, taxol, dobija se iz ekstrakta iglica i kore jednog zimzelenog drveta.
Međutim, to ne znači da bi trebalo žvakati koru drveća da bi izlečili tumor. Radi se o delotvornim leku jer je u kliničkim istraživanjima otkriveno koji sastojak zaista pomaže, i koliko pomaže. Otkriveno je da je siguran i delotvoran, i koja je potrebna doza. Naravno da će ljudi oboleli od tumora posezati za bilo kakvim lekom. Razumljivo je da će neprestano tragati za nečim što bi im moglo pomoći, ali naš savet je da paze svega što se proglašava “čudotvornim lekom”, naročito ako vam ga neko pokušava prodati.
7. …ali ga velike farmakološke kompanije suzbijaju
Zajedno sa idejom o postojanju “čudotvornih lekova”, stoji ideja da Vlade, farmakološke kompanije, pa čak i dobrotvorne organizacije učestvuju u zaveri globalnih razmera koja skriva “pravi” lek za rak, jer zarađuju milijarde dolara na postojećim tretmanima.
Bez obzira o kom se predloženom leku radi, logika obično ide ovako: radi se o nečemu rasprostranjenom, jeftinom, što se ne može patentirati, i stoga medicinski establišment suzbija sva saznanja o tom leku kako bi “punio svoje džepove”.
Istina je da farmaceutska industrija ima problema sa transparentnošću i kliničkim istraživanjima na kojima bi trebalo poraditi (knjiga Bad Pharma od Ben Goldacrea je dobar primer), no isto tako bi trebalo imati na umu da razvoj i testiranje lekova košta mnogo novaca, koji privatne kompanije moraju nekako povratiti.
Problemi koji postoje s konvencionalnom medicinom ne znače automatski da alternativni “lekovi” rade.
Nije istina ni da se novi lek ne bi mogao patentirati. Farmakološke kompanije brzo i efikasno isprobavaju i testiraju sve obećavajuće lekove. Uvek je moguće “prepakovati” i patentirati molekule na način koji bi im omogućio povrat investicije. Takođe, brojne neprofitne organizacije, kao Cancer Research UK i državni instituti vrše klinička istraživanja bez ikakvih obaveza za postizanje profita.
Primer – u toku su klinička ispitivanja delotvornosti aspirina u sprečavanju raka debelog creva i smanjenju štetnih posledica hemoterapije. Aspirin je prvi put proizveden 1897., patent je istekao, i danas ga bilo ko može proizvoditi bez plaćanja licence.
8. Lečenje raka više ubija nego što leči
Lečenje raka – bez obzira da li se radi o hemoterapiji, radioterapiji ili hirurgiji – nije lako. Moguće posledice su često teške – tretmani koji ubijaju ćelije raka neretko utiču i na zdrave ćelije.
Katkad, nažalost, lečenje ne uspe. Znamo da je jako teško tretirati rak u kasnom stadijumu, nakon što je metastazirao, i dok lečenje može oslabiti simptome i produžiti životni vek, nemoguće je izlečiti uznapredovale tumore.
[tweetherder]Hirurgija je još uvek najdelotvorniji lek za rak, ako je otkriven u ranoj fazi[/tweetherder]. Radioterapija izleči više ljudi od lekova za rak. No, hemoterapija i drugi lekovi imaju važnu ulogu u tretiranju raka – u nekim slučajevima zaustavi bolest, u drugima barem produže život.
Tvrdnje na internetu kako je hemoterapija delotvorna u samo 3% slučajeva su netačne i bazirane na zastarelim informacijama.
U većini slučajeva, lekovi rade. [tweetherder]Više od 96% muškaraca danas prežive rak testisa[/tweetherder], u poređenju sa manje od 70% u sedamdesetim godinama prošlog veka. [tweetherder]Čak 75% dece obolele od raka se izleče, dok je krajem šezdesetih godina uspešno tretirano samo 25%[/tweetherder] – većina njih danas je živa zahvaljujući hemoterapiji.
Ipak, još uvek smo daleko od 100% delotvornih, blagih tretmana za sve vrste raka.
9. Nismo postigli nikakav napredak u borbi protiv raka
Ovo jednostavno nije istina. Zahvaljujući napretcima u istraživanju, stopa preživljavanja raka se udvostručila u Ujedinjenom Kraljevstvu u poslednjih 40 godina, a stope smrtnosti pale su 10% samo u poslednjoj deceniji.
Sve te brojke su jako vredne za ljude koji su se podvrgli tretmanima pre 10 godina. Ljudi koji danas dobijaju tretmane verovatno imaju još veće šanse za preživljavanje.
Još uvek je veliki posao pred nama. Postoje neki oblici tumora kod kojih je napredak znatno sporiji – rak pluća, mozga, gušterače i jednjaka. Međutim kada rak odnese život vama drage osobe, čini vam se kao da nikakav napredak nije postignut.
10. Ajkule ne obolevaju od raka
Ajkule mogu oboleti od raka. Naučnici su opazili i opisali pojavu tumora kod ajkula, no ovaj mit je “rođen” sedamdesetih godina i od tada ne nestaje.
Uzrok mita je istraživanje na Medicinskom fakultetu Johns Hopkins na kom su naučnici primetili kako hrskavica sprečava rast novih krvnih žila u tkivo – nešto što je neophodno za razvoj malignih tumora. Kako je kostur ajkula u celosti sačinjen od hrskavice, pretpostavili su da bi ajkule mogle biti izvor delotvornog tretmana.
Tu je “uskočio” Dr. William Lane, koji je pročitao istraživanje o hrskavici i počeo da proizvodi pilule od hrskavice ajkula, tvrdeći da leče rak. Objavio je knjigu 1992. godine pod naslovom “Ajkule ne obolevaju od raka: Kako vam hrskavica ajkule može spasiti život”.
Druge kompanije su takođe krenule u lov na ajkule i prodavanje preparata napravljenih od njihove hrskavice, uzrokujući masovni lov na ove životinje, no sva nezavisna istraživanja pokazala su da pilule sa hrskavicom nemaju apsolutno nikakav učinak na ćelije raka.