Ovaj intervju sa devojkom koju su roditelji podvodili od sedme godine života, deo je kampanje pod nazivom Save the kids, čiji je zadatak da podigne svest društva o mnogobrojnim slučajevima psihičkog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja dece.
**********
Intervju sa, sada dvadesetogodišnjom, Shruti prenosimo u celosti:
“Zašto nikome ništa nisi rekla?”
“Bila sam u šoku. Majka je bezbroj puta videla moje povrede, od kojih je moja vagina krvarila i nikada nije rekla ni reč. Mislila sam da je to nešto normalno. Tada sam imala 7 godina. Danas imam 20.”
“A od tada? Sve dok nisi otišla od kuće? Svaki dan?”
“Da, skoro svakoga dana, sve dok se nisam odselila.”
Pogledala sam je u oči. Lice joj je bilo potpuno bezizražajno. Delovalo mi je kao da je nije briga zbog toga. Uzela sam njenu paklu cigrareta. Podelile smo jednu. Nakon toga se slabašno nasmešila.
“Znaš, svi muškarci u mojoj porodici su pokušali da me pipaju… Ali tata…”
“Šta s njim?”
“On nije ni pokušao da ih spreči.”
Otvorila je torbu kako bi uzela jednu bombonu Candy Floss. Primetila sam kutiju kondoma u njenom sporednom džepu. Ništa je nisam pitala, jer sam znala da će mi sve ispričati sama. Osim toga, nju je moj brat planirao da oženi.
“On nije pokušao da ih spreči, zato što je želeo da zarađuje novac ne radeći apsolutno ništa. Ja sam za njega bila jedina opcija, iako me je podvodio isključivo članovima porodice. I to danas izgovara sa ponosom.”
“Zašto ga nisi prijavila policiji, Shruti?”
“Kada sam pokušala da ga prijavim, policajci su od mene tražili da im demonstriram na koji način su mi moji silovatelji dodirivali grudi… a onda…”
“Šta onda?”
“Onda su tražili od mene da se skinem i pokažem im tragove zlostavljanja.”
U tom trenutku, niz njeno lice su počele da se slivaju suze.
“Šta se kasnije desilo?”
“Svakodnevno seksualno zlostavljanje. Ušla sam u pubertet. Profesori u mojoj školi su bili jako strogi. Nisam imala nijednog prijatelja. Rođeni roditelji su me izdali. Kako bi škola mogla da mi pomogne?”
“Slušaj, planiram da ovaj intervju objavim na jednom sajtu. Želim da mi ispričaš bas sve, kako bi srečili da sutra neka druga devojčica propati kao što si ti propatila.”
Zaćutala je na trenutak, pa zapalila cigaretu.
“Imala sam 7 godina kada sam prvi put silovana. Moja majka je gostila moje silovatelje. Moj otac je od njih uzimao novac. Trpela sam strašne bolove. Osećala sam tup bol u donjem delu stomaka, nisam znala šta se dešava sa mojim telom. Sledećeg dana, majka je došla u moju sobu. Bila sam tako srećna zbog toga. Ušla je u moju sobu sa još jednim rođakom. I on me je silovao. Stiskao mi je grudi i gurao prste u vaginu, strašno me je bolelo.”
“Želela sam da pobegnem, plakala sam i vrištala. Ušao je u mene, a ja sam se osetila kao da ću umreti. Posle toga sam ležala na podu, uplakana i naga. Moj pas Tito mi je lizao glavu i ruke, bio je uz mene. Pred kraj školske godine sam ponovo silovala. Moja vagina je neprestano krvarila. Više nisam osećala bol. Penisi mojih silovatelja su mi delovali tako blisko i poznato, ali i nepoželjno. U svakom trenutku sam bila spremna da skinem odeću sa sebe, da raširim noge. Otac i ja nismo razgovarali. Nisam mogla da ga podnesem. Zatrudnela sam i abortirala.”
“Kako se osećaš sada?”
“Osećam se odlično. Udajem se, iako sam celog života to želela da izbegnem. Jedan čovek se zaljubio i ovo oskrndavljeno telo, koje su zloupotrebljavali mnogi muškarci, na bezbroj načina. Zbog seksa, ne zbog ljubavi. Taj čovek mi danas pruža ljubav koju zaslužujem, vratio mi je osmeh na lice. Napustila sam svoej roditelje, živim sa svojim prijateljima i srećna sam.”
“Zašto nisi tužila roditelje posle svega?”
“Ne mogu to da uradim. Tata je umešan. Neka ga. Dovoljno sam jaka da nastavim sa svojim životom. A policija… Kao što ti beležiš ovu moju ispovest, to će uraditi i oni… A onda će da se pročuje. Zakoni u ovoj zemlji ne mogu nikome pomoći, možeš pomeći samo sebi, možda i drugima… Vlast neće ništa preduzeti.”
“Kakvi su tvoji planovi za budućnost?”
“Hahaha. Planiram da završim studije, da diplomiram. Da se udam, a zatim da se završim specijalizaciju u inostranstvu i da počnem da radim sa Rajom.”
“Koliko dece želiš da imaš?”
“Ja nikada neću moći da imam decu. Imam zdravstvene probleme. Silovana 30-40 puta, nikada neću moći da zatrudnim. Želim da usvojim mnogo pasa i mačaka i da živim srećno… SREĆNO.”
Shruti je izvadila poslednju cigaretu iz pakle. Razmenilo smo poglede. Zagrlila sam je a onda je ona krenula na posao. Odrasla je porodici u kojoj su je najbliži rođaci svakodnevno zlostavljalo. Ne, ona ne planira da ih tuži, niti da im se osveti. Ona radi ono što mora, priča sa ljudima o svom strašnom iskustvu. Studira psihologiju. Često se smeje ali nikada nećemo znati koliko bola skriva taj njen osmeh.