“Every man has a right to risk his own life for the preservation of it”, Jean-Jacques Rousseau
Svaki čovek ima pravo da rizikuje sopstveni život da bi ga sačuvao, Žan Žak Ruso
Konzerviranje
Konzerviranje (engl. preservation) je reč koja označava održavanje, održanje, čuvanje; princip konzervacije energije, načelo održanja energije; spremanje hrane biljne i životinjske (sušenjem, salamurom, dimljenjem, toplotom, hladnoćom i hemikalijama), tako da se može sačuvati od kvarenja duže vreme. (lat.)
Konzervansi su supstance koje se dodaju kozmetičkim proizvodima da bi se sprečila kontaminacija mikroorganizmima (što podrazumeva bakterije i gljivice) te na taj način produžio vek trajanja proizvoda. Još važnije je da se konzervansom potrošač štiti od infekcija koje mogu nastati ako je proizvod kontaminiran.
U poslednje vreme raste broj potrošača koji sumnjaju u proizvode sa konzervansima, misle da su štetni ili čak i opasni. Čest je zahtev za preservative free kozmetikom.
Uporedo sa tim trendom, hemičari, inženjeri i farmaceuti koji se bave formulacijama tragaju za načinima da obezbede siguran proizvod i da udovolje zahtevima svojih klijenata.
Vrste konzervansa
Parabeni kao konzervansi su skoro sasvim proterani iz kozmetičke industrije iako metilparaben još uvek možete pronaći u mnogim lokalnim anesteticima koje dobijate na pr. kod zubara. Oni su veoma dobri u sprečavanju razvoja mikroorganizama i u relativno maloj koncentraciji obezbeđuju sigurnost proizvoda. [tweetherder]Direktna povezanost parabena sa kancerom dojke zapravo nikad nije dokazana[/tweetherder], ali se ta sumnja kao požar raširila putem interneta i većina klijenata jednostavno ne želi proizvod sa parabenima. S druge strane leži njihova prava štetnost – oni su potencijalni alergeni i obuhvaćeni su standardnim alergen testovima u Evropi (tzv. patch kožni testovi).
Ako u sastavu (INCI) pronađete sledeće nazive znajte da su u pitanju kozervansi: imidazolidinyl urea, phenoxyethanol, ethylhexyl glycerin, DMDM hydrantoin, 2-bromo-2-nitro-propane-1,3-diol, Methylisothiasolinone, Benzalkonium chloride, Benzoic Acid, Methyl-Ethyl-Propyl-Butyl-paraben.
Konzervansi su tu da vas zaštite i po mišljenju većine stručnjaka nema mesta strahu od konzervansa.
U dokumentu iz 1976. godine, poznatijem kao Cosmetic Act piše: “Cosmetics are used for aesthetic reasons and should carry no helath risks to the consumer” dakle “kozmetički proizvod se korsiti u estetske svrhe i ne sme da predstavlja rizik za zdravlje potrošača.”
U skladu sa ovim zakonom, svaki proizvođač dužan je da zaštiti proizvod od kontaminacije i propadanja (samog preparata ili njegovih sastojaka). Dužan je da spreči stvaranje toksina ili razvoja patogena (stafilokoka, pseudomonas,…)
Šta sve utiče na stabilnost emulzije?
Pored izbora adekvatnog sistema konzervansa i njegove upotrebe u dovoljnoj koncentraciji, a u zakonom dozvoljenom opsegu, na mikrobiološku stabilnost utiču i drugi faktori – vrsta emulzije tj. da li je pretežno uljana ili pretežno vodena. Ovde je važno naglasiti da vodena sredina pogoduje razvoju bakterija i gljivica. Veličina čestica vodene faze može biti toliko mala da je manja od prosečne veličine mikroorganizma i na taj način uskrati bakterijama i gljiviciama prostor za razvoj (fizički).
Ovo se postiže specifičnim i često skupim načinom proizvodnje. U toku procesa proizvodnje grejanjem vodene faze duže vremena na određenoj temperaturi može se obezbediti uništavanje određenog procenta spora mikroorganizama. Važno je i da se proizvodi zatvaraju kada su potpuno ohlađeni da bi se na taj način sprečilo stvaranje kondenza i u njemu odlične sredine za razvoj mikroorganizama.
Prosečna temperatura na kojoj se čuva i pH vrednost kreme, kao i vrsta pakovanja veoma utiču na razvoj mikroorganizama. Neki specifični sastojci povoljno utiču na konzerviranje, a to su alkohol etanol, EDTA, parfemi i neka eterična ulja, mlečna kiselina i njene soli.
Ukoliko se vodi računa o svim navedenim faktorima može se drastično smanjiti, ali ne i potpuno izbeći upotreba konzervansa.
Kozmetika potpuno bez konzervansa je veoma ograničena u svojim mogućnostima i efektima. Traje kratko kada se kutija otvori i često je veoma skupa. Rastući zahtev za preparatima koji su bez konzervansa podstiče dalja istraživanja u pravcu pronalaska prirodnih odnosno prirodnijih načina za konzerviranje krema.
