Kada vas neko golica najčešće se pitate:
Zašto mi to radiš? Zašto ne prestaneš?
I zašto se smejem ovoliko?
Zahvaljujući video klipu Hanka Grina i SciShow saznajemo zašto smo golicljivi i zašto nas golicanje dovodi do suza i grčenja nekad i celog tela (euforično stanje).
Kako je objašnjeno reč “golicanje” kostitimo da objasnimo dva različita osećaja. Prvi nosi naziv knismesis i predstavlja potrebu da se počešete posle nežnog dodira (poput pera ili osećaja kao da neka buba mili po vama). Dakle, prvi osećaj je vezan za refleksno delovanje i njega možete sami izazvati.
Druga vrsta osećaja je mnogo zabavnija i zove se gargalesis, koji nastaje kada se vrši veći pritisak na osetljiva mesta koja su poznata kao “golicljiva”. Zaista pokreće pravi smeh, ali ga ne možete sami izazvati i moguć je samo kod nas primata. Kada se golicaju i češkaju, šimpanze ispuštaju zvuke i ubrazno dišu nalik smejanju. Zanimljivo je da su ista mesta osetljiva na golicanje uključujući rebra, ruke i vrat, odnosno područje ispod brade.
Pošto su ovo sve osetljiva i ranjiva područja tela, naučnici su spekulisali da li je ova vrsta reakcije na [tweetherder]golicanje u stvari evolutivni mehanizam koji se odražava kao način samoodbrane.[/tweetherder] Čak i kada instiktivno sakrivamo te delove tela kako bi golicanje prestalo, to ne pomaže, pa zato pravimo ohrabrujući izraz lica koji govori kako nam to ne smeta (zapravo iz potrebe da prestane).
Na kraju dolazimo do teorije, da kada se ne bismo smejali, “napadač” ne bi imao potrebu da nastavi da nas golica, a mi tako ne bismo naučili da štitimo osetljiva mesta i ne bismo reagovali tako brzo.
Za detalje, pogledajte video: