Depresija: Pravo lice ovog psihičkog poremećaja

Program Time to Change je sebi postavio vrlo jasan cilj – pokrenuvši kampanju pod nazivom Get the Picture osnivači ovog pokreta se bore protiv načina na koji se ljudi koji pate od depresije predstavljaju u medijima.

Osobe koje pate od ovog psihičkog poremećaja često su predstavljane fotografijama na kojima žena ili muškarac drži glavu spuštenu ili prekriva lice rukama, kao da proživljava jak napad migrene.

Ako na Google-u ukucate reč “depresija” pojaviće vam se stotinu slika poput ove:

depresija

Ova kampanja je jako značajna jer ukazuje na to da ljudi koji pate od depresije, anksioznosti i sličnih mentalnih poremećaja zapravo izgledaju sasvim “obično”, poput svih nas – i to je činjenica.

Mnogi ljudi i ne znaju da im blizak prijatelj ili član porodice pati od depresije baš zbog pogrešne slike koja je stvorena u medijima.

Predstavljamo vam priče nekoliko ljudi koji su godinama preživljavali pravi pakao – a da to niko nije znao osim njih samih.

1. “Sećam se koliko mi je bilo teško da ujutru ustanem iz kreveta”

depresija-2

“Na jesen 2013. godine započela sam studije u Engleskoj (inače, moj rodni grad je Naperville, Illinois). Skoro dve godine sam se borila sa depresijom i anksioznošću. Ova fotografija je nastala za vreme mog boravka u Engleskoj, kada mi je majka došla u posetu. Bila sam jako uzbuđena zbog njenog dolaska, ali se u mojoj duši odvijala prava bitka, samopovređivala sam se i bilo me je sramota zbog toga. Ništa što bih uradila nije činilo da se osetim bolje.

Za vreme maminog boravka u Engleskoj, fotografisale smo se bezbroj puta i svaki put kada gledam fotografije, setim se koliko mi je bilo teško da svakog jutra ustajem iz kreveta i uživam u lepotama Engleske.” – Anna Kopsky

2. “Često sam se samopovređivao”

depresija-3

“Prve dve godine studiranja su mi teško pale. Bio sam jako neraspoložen, redovno sam se samopovređivao i izgladnjivao. Posle nekog vremena sam rekao roditeljima da sam oboleo od depresije, ali im nisam rekao koliko je moj problem zaista ozbiljan.

Život mi je upao u rutinu – samopovređivao sam se dok se ne bih osetio bolje, bio bih miran nekoliko dana, a zatim bih ponovo pao u depresiju. Pio sam anti-depresive koji jesu ublažavali moje stanje, ali duševni bol je ipak uvek bio prisutan. Članovi porodice su se trudili da mi pomognu jer su bili svesni kroz kakav pakao prolazim, dok sam za sve ostale ljude bio sasvim običan, uvek nasmejan dečko.” – Rehaan Ansari

3. “Članovi moje porodice su divni, ali nisu bili svesni koliko se loše osećam”

depresija-4

“Ova fotografije je nastala 2012. godine, kada mi je bilo 17. Šest meseci sam patila od depresije, anksioznosti, čak sam i pokušala da izvršim samoubistvo i moja majka je verovala da će me poseta rodbini u New Yorku oraspoložiti i učiniti da zaboravim na teške trenutke.

Iako sam uživala u društvu svojih rođaka i obilaženju New Yorka, bila sam jako depresivna i moje samopouzdanje je bilo gotovo nepostojeće.

Članovi moje porodice su bili divni prema meni, ali nisu bili svesni koliko se loše osećam, a ja nisam želela da ih opterećujem pričom o svom psihičkom stanju. Žao mi je što nisam mogla da u potpunosti uživam u obilascima Velike Jabuke, osećam se kao da sam zbog depresije protraćila najlepše godine svog života.” – Jess Kwamin

4. “Nekoliko sati pre nastanka ove fotografije, pokušala sam sebi da oduzmem život”

depresija-5

“U vreme kada je nastala ova fotografija, patila sam od teškog oblika postporođajne depresije. Samo nekoliko sati pre ovog “ovekovečenog” trenutka, pokušala sam sebi da oduzmem život.

Dve nedelje sam se užasno osećala, a sat vremena nakon pokušaja samoubistva, pojavila sam se i nastupala na takmičenju za talente, kao da je sa mnom sve u redu.” – Adrienne Feldmann

5. “Smejala sam se na silu kako bih prikrila bol koji sam osećala”

depresija-6

“Obolela sam od depresija kada sam imala samo 14 godina. To je bio jako mračan period u mom životu. Činilo mi se da su jedine emocije koje sam mogla da osetim bile strah, nervoza, tuga i očaj. Uprkos tome, neprestano sam se smejala… kako bih prikrila bol koji sam osećala.

Leti sam nosila majice dugih rukava kako bih sakrila ožiljke od samopovređivanja na rukama. Kada bi ljudi pitali zašto nosim dukserice, rekla bih im da mi je hladno i oni bi mi poverovali – zato što bih im to rekla sa osmehom na licu. Bila sam nesrećna i nisam videla ništa osim tame.” – Nikki Mattocks

 Izvor: pulptastic.com
Loading...
1 komentar

Ostavi komentar

Tvoj e-mail neće biti objavljen.