Da li mame u Srbiji pravilno hrane svoju decu?

Glumica Milena Vasić sa svojim sinom Lavom
Glumica Milena Vasić sa svojim sinom Lavom

Slatkiše i grickalice deca u Srbiji uveliko jedu sa 11 meseci – praktično dok još nisu ni prohodala.

Nešto kasnije, kada napune 16 meseci, roditelji ih hrane brzom hranom – roštiljem, pomfritom i picom.

Ovi zabrinjavajući podaci rezultat su nacionalnog istraživanja na temu Da li zdravo hranimo decu uzrasta do 3 godine, koje je obuhvatilo 500 mama iz svih krajeva Srbije.

Na inicijativu Humane, proizvođača dečije hrane, istraživanje je, povodom 1.juna Svetskog dana roditelja, sprovela agencija Masmi. Rezultati su prezentovani na druženju Humana mama zna šta je zdrava hrana.

Slatkiši, grickalice i brza hrana su opasni i neprihvatljivi za decu

Prema rečima dr Gorana Vukomanovića, pedijatra Dečije univerzitetske klinike Tiršova, studija je temeljno sprovedena, i pokazala je iznenađujuće rezultate.

“Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života. Zabrinjavajuće je prerano i prečesto uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69% majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece”, ističe dr Vukomanović.

On dodaje da je davanje ovih vrsta namirnica tako maloj deci neprihvatljivo i opasno. Naš istaknuti pedijatar pojasnio je i da bi pored prevencije uvođenja nezdrave hrane, pažnju trebalo posvetiti prevenciji preranog uvođenja kravljeg mleka. Ono, kako kaže dr Vukomanović, nije preporučljivo za ishranu dece mlađe od tri godine.

Majkama je potrebna edukacija o pravilnom trajanju dojenja

Većina majki (9 od 10) je dojilo decu u nekom periodu njihovog razvoja, 98% njih smatra da je dojenje zdravo i da treba dojiti dete u proseku oko 13 meseci, dok jedna četvrtina njih veruje da ono pomaže u zbližavanju majke i deteta.

Ipak, većina ispitanica (54%) prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci.

“Jasno je da majke nemaju svest o neposrednim i udaljenim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih šest meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života”, osvrnuo se na rezultate istraživanje dr Vukomanović.

59% majki decu uopšte nije dojilo ili je prestalo da doji usled nedostatka mleka, što pedijatar objašnjava nedovoljnom edukacijom majki.

“Nedostatak majčinog mleka je retka medicinska indikacija. Mislim da je i ovde nedovoljna informisanost, zapravo neznanje glavni uzrok za prekid dojenja”, podvlači dr  Vukomanović.

62% mama u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40%) ili kao osnov ishrane (22%). Njih oko 38% nikada nije koristilo bebi formule u ishrani mališana. To su majke koje hrane ili su hranile decu isključivo svojim mlekom. 

Čvrsta hrana se uvodi oko šestog meseca

Većina majki (63%) prvi put uvode čvrstu hranu pre 6. meseca i počinju najčešće:

  • šargarepom (49%)
  • jabukom (38%)
  • krompirom (38%)

 

U svakodnevnoj ishrani dece najviše je zastupljeno:

  • voće i povrće (37%)
  • mlečni proizvodi (30%)
  • meso (26%)
  • riba (12%, jede se jednom nedeljno)
  • slatkiši, grickalice i brza hrana čine (oko 7%)

Istraživanje je pokazalo da deca iz urbanih sredina nešto kasnije počinju da konzumiraju grickalice, slatkiše i brzu hranu, u odnosu na vršnjake iz ruralnih krajeva. Zaposlene mame, očekivano, češće posežu za lako dostupnom hranom.

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.