Debele. Mršave. Plave. Glamurozne. Umorne. Mišićave. Toliko etiketa i toliko lažnih imena kojima žene nazivaju. I na kraju se pitamo čemu sve to? Ta gomila stereotipa.
Ispod tih etiketa, ispod maski koje nosimo, smo prave mi. A žene su poput ledenog brega. Ne možete im suditi samo po vrhu. Morate zaći dublje. Upravo to je pokušala Amy Hermann, umetnica iz Australije. Ona je svojim moćnim projektom predstavila žene onakve kakve su i naučila nas da tražimo nešto skriveno u njima. Ono nešto što je bitnije od spoljašnjeg izgleda.
Na fotografijama žene ne nose ništa sem donjeg veša. Amy je na taj način pokušala da pokaže da bez obzira na oblik, visinu, građu, boju kože… sve smo mi žene. Ali zapravo je reč o nečem još važnijem. Umetnica upozorava da je krajnje vreme da edukujemo društvo.
Žene su umorne od etiketa koje im nameću masovni mediji, filmska i modna industrija, propaganda koja postavlja takozane standarde lepote. Oni pokazuju kako treba da izgleda lepa žena, sa savršenom linijom i besprekornom šminkom i frizurom. Ali čiji su to standardi lepote? Ko kaže da treba da se stidite svog tela ako imate male grudi i noge vam nisu zategnute. Ispod svega je vaša ličnost – jake volje, sa ciljem i odlučna da nešto promeni. I zato je svaka žena na ovim fotografijama prelepa iako se ne možda ne uklapa u te postavljene beauty standarde.
Još jedna snažna poruka koju ovaj projekat nosi je da smo sve različite i ne smemo i ne možemo da sudimo jedna drugoj. Toliko je različitosti ne samo spolja već i iznutra, ali ipak postoji nešto što nas spaja. Sve smo žene. Sa različitim izgledom, različitim problemima, različitim ciljevima. Ujedinjene smo u toj rzličitosti jednom zajedničkom mišlju. Sve smo ponosne na to što smo žene.
I zato ovaj projekat treba da nas ohrabri. Da se ne bojimo da pokažemo svoje pravo lice. Jer često se plašimo da će ljudi videti ko smo zaista. A to je zapravo naš izbor – da li ćemo najpre videti šta se krije u ljudima i pustiti ih da oni to vide i u nama.