Božićni običaji: Evo zašto palimo badnjak za Božić!

bozic-2
Duboko ukorenjeni običaji čine da Božić bude jedan od najlepših pravoslavnih praznika (foto: nadlanu.com)

Proslavljanje Božića menjalo se kroz vekove, ali je nekoliko simboličnih običaja ostalo zastupljeno svakog 7. januara.

Badnjak, položajnik, badnja večera ne gube na značaju, a mi vam otkrivamo zašto.

Duboko ukorenjeni običaji čine da Božić bude jedan od najlepših pravoslavnih praznika. Sečenje Badnjaka, badnja večera, dolazak položajnika, samo su neki od običaja koji odolevaju vremenu.

Odlazak u šumu po Badnjak nekada se objavljivao pucanjem iz pušaka. Nekada je postojao običaj da domaćin ranom zorom odlazi u šumu po badnjak. Kad pronađe odgovarajuće drvo, stane ispred njega okrenut istoku, pospe ga žitom, a zatim ga pozdravi rečima: “Dobro jutro i čestit ti Badnji dan”.

Nakon toga se prekrsti i zaseče ga tri puta ukoso sekirom. Staro narodno verovanje kaže da ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.

Naši preci su insistirali da Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin.

U Šumadiji vlada običaj da se, nakon što je drvo posečeno, na panju ostavi pola pogače, čija se druga polovina pojede pri povratku do kuće. Kada se domaćin vrati iz šume sa badnjakom, ili badnjacima, on ih prislanja uz kuću, a tek sa prvim mrakom ih unosi u kuću.

Običaj odlaska u šumu po badnjak ostao je i danas aktuelan u nekim ruralnim krajevima naše zemlje.

Po unošenju badnjaka, unosi se slama i raznosi se po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pored slame, po kući se prosipaju kukuruzno seme i metalni novac, kako bi porodica živela u izobilju tokom naredne godine.

Poželjno je da slamu raznosi domaćica koja u slamu stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračke, a zatim baca orahe po ćoškovima u svakoj prostoriji.

Trećeg dana Božića, slama se iznosi iz kuće, a jedan snop se čuva kako bi bio zapaljen na Đurđevdan radi zaštite polja od grada.

Na Božićni dan, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik. Ta osoba se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.

Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta, gde džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj“.

Položajnik simbolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. Položajnik je prijatelj kuće, mlađa osoba puna snage i po mogućstvu osoba “srećne ruke”.

Badnjak se svečano loži u znak sećanja na vatru koju su po narodnom predanju vitlejemski pastiri naložili u pećini u kojoj je rođen Isus, kako bi ogrejali božansko novorođenče i njegovu majku.

Narodna verovanja kažu:

– da je greh gaziti ili preskakati Badnjak, kao i da njegova vatra ne sme da se raspiruje duvanjem;

– da nije dobro dirati ga kad je blizu da pregori, da se ne bi slomio da mestu gde je najviše istanjen vatrom jer to predstavlja lošu sreću;

– da treba sačuvati deo pepela jer on razblažen u vodi predstavlja lek protiv glavobolje.

Izvor: telegraf.rs
Loading...
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Tvoj e-mail neće biti objavljen.