Hraniti se zdravo ne bi trebalo da bude problem. Zapravo zdrava ishrana treba postati lepa, pozitivna navika, koja se stiče vežbom i na kraju postaje sasvim prirodna i sastavni deo života. Kao kada peremo zube. Jednostavno ne možemo da ustanemo i preskočimo ovaj segment naših navika, jer se osećamo nelagodno i kao da nismo dovršili nešto što je prekopotrebno u tom trenutku. To je upravo moć navike.
Međutim, zdrava ishrana i dijete nisu nikako se ne mogu poistovećivati. Ne treba i ne može se organizam navići na dijetu koja zahteva mnoga odricanja, jedan način ishrane koji u nekom trenutku prestaje i samim tim to ne postaje način života i rutina, već maltretiranje sopstvenog organizma.
Moramo napomenuti da je [tweetherder]ključ usvajanja zdravih navika poznavanje sebe.[/tweetherder] Autor bestselera Better than Before, Gretchen Rubin je izjavio:
„Shvatio sam da je tajna dobrih navika, bilo u nutricionističkom pogledu ili nekom drugom – poznavati sebe. Neki ljudi bolje reaguju i prihvataju nešto kada u iskušenje padaju zajedno sa drugim ljudima sa istim problemom, dok neki vole sami da rešavaju sve što ih muči. Trebalo bi da razmislite šta u vašem slučaju ima najbolje dejstvo“.
Predstavljamo osam jednostavnih zdravih navika koje svakako treba da postanu lideri u vašem zdravijem načinu života.
1. Napravite zalihe zdrave hrane
Činjenica je da ono što imamo u kući od hrane to i jedemo, jednostavno nas mrzi da trčimo do prodavnice kada imamo želju za još nekom namirnicom. Upravo iz tog razloga napravite zalihe zdrave hrane, kupite sveže povrće i voće koje će vam uvek biti na dohvat ruke. Neka vaš izbor budu šargarepe, jabuke, kruške, jagode…Takođe, zamenite beli hleb žitaricama kao što su žito, integralni pirinač, musli i razne vrste pahuljica. Pokušajte da unosite proteine kao što su ćureće belo meso, jaja, koštujavo voće i semenke. Izbegavajte slatkiše, gazirane sokove i slatke žitarice.
2. Jedite u sedećem položaju
Usled brzog načina života postajemo sve skloniji i tome da jedemo stojećki. Ovo je zapravo greška, jer su nam zalogaji užurbani isto koliko smo i mi nestrpljivi, a pored toga nismo ni svesni da jedemo. To znači, da kada sedimo i jedemo imamo osećaj da smo nešto stvarno pojeli i zasitili se, jer je to forma ručka ili večere, pored toga, jedemo sporije, duže, a to svakako više prija našem organizmu nego žurba, krupni zalogaji i nervozno cupkanje.
3. Pijte vodu umesto tečnih kalorija
Izbacite gazirane, veštačke sokove i zaslađene tečnosti, čak i dijetalne proizvode po ovom principu. Umesto toga pijte vodu, a ako želite da pojedete manje, popijte čašu vode pre obroka i to će vam omogućiti da imate manje apetita.
4. Za užinu uzmite voće umesto čipsa
Trudite se da vam voće uvek bude pri ruci i zamenite slane grickalice ovom zdravom navikom. Voće ostaje duže sveže u frižideru, a kada stavite jabuku u torbu i odete na posao znate da je morate pojesti kako ne bi propala, pa je i ovo jedan od početnih koraka da se naterate na ovaj ritam koji će vam kasnije svakako prijati i biti sastavni deo života. Neka vam voće bude uključeno i u jutarnje obroke. Ubacite šaku bobičastog voća u jogurt i napravite ukusni napitak. Takođe, možete eksperimentisati sa voćem i žitaricama ili možete koristiti sezonsko voće i tako imati raznovrsnu ishranu. Bićete svežiji i osećaćete se bolje.
5. Jedite raznobojno povrće
Raznovrsne salate vam omogućavaju unošenje svih neophodnih vitamina, a ne unosite mnogo kalorija. Povrće je inače odlično za dekorativne svrhe i ne vidimo razlog zašto tu činjenicu ne biste iskoristili i ulepšali sebi obrok. Poenta je da jedete što raznovrsnije povrće, a to podrazumeva i sve vrste boja, od spanaća, preko paradajza pa do žute paprike i šargarepe. Napravite ukusne salate i dodajte od svega po malo, sami kreirajte svoje jelo, ali se potrudite da imate sve boje u tanjiru kako bi uneli što više hranljivih materija, vitamina, antioskidanata i vlakana.
6. Sažvaćite lepo hranu
Kada uzmete srednji zalogaj i lepo i polako ga sažvaćete uradili ste pola posla sistemu za varenje. Pored toga, kada jedete sporije, pojedete i manje, a potrebno je 15 minuta da mozak registruje i potom pošalje informaciju da je organizam sit. Takođe, kada jedemo brzo, uzimamo velike zalogaje, ne sažvaćemo ih lepo, gutamo čitave komade hrane i posle se ne osećamo dobro, jer pojedemo previše hrane koja se kasnije teško svari.
7. Sklonite ostatke hrane
Kada ne dovršite ručak i pola šnicle još stoji u tanjiru nedaleko od vas je nešto što će vam na kraju okupirati misli sve dok ne pojedete do kraja taj obrok. Sklonite ostatke hrane koji su vam ostali. Zašto biste iskušavali sebe?
8. Budite iskreni prema sebi
Činjenica da smo svi različiti i jedinstveni potvrđuje da ne može svakome odgovarati isti način ishrane. Studije pokazuju da se ne navkavaju svi podjednako i da nekome treba manje ili više vremena. Neko se možete pridržavati svih pravila, ali pored toga mora svaki dan pojesti kockicu čokolade inače ne može funkcionisati kako treba. To je samo pitanje vremena. Dajte sebi oduška nekad, polako uvodite nove navike i ritmom koji vama odgovara i svakako ćete se osećati bolje.