8 mitova o hrani

mit o mleku
U poslednje vreme dosta se priča o pravoj dobrobiti mleka… (foto:Beverley Goodwin/Flickr.com)

Nutricionizam je kao nauka doživeo neverovatnu ekspanziju u preteklih nekoliko godina.

Iako nam mediji omogućavaju beskonačan broj informacija i saveta za kvalitetnu ishranu, neki od njih su ili kontradiktorni ili jednostavno mitovi koji nisu zasnovani na naučno dokazanim činjenicama.

[tweetherder]Pročitajte osam mitova o hrani koje je nauka uspešno “raskrinkala”.[/tweetherder]

Konzumiranje ćuretine izaziva pospanost

Ovaj mit o uspavljujućoj moći ćuretine, vrlo je popularan u Americi i aktuelan je svake godine za vreme praznika, naročito uoči Dana zahvalnosti. Međutim, nauka je uspela da dokaže da je je ovo ipak samo mit.

Ćuretina sadrži amino-kiselinu triptofan, koja ulazi u građu hormona seratonina i melatonina, koji imaju izvesnu ulogu u regulisanju sna. Dokazano je da triptofan pozitivno utiče na ljude koji pate od nesanice.

Međutim, količina triptofana koju sadrži ćureće meso nije dovoljna da bi vas uspavala – 100g ćuretine sadrži oko 350 miligrama triptofana, dok su doze koje se koriste u lečenje insomnije znatno veće i iznose oko 1000 miligrama.

“Hrana za utehu” popravljaju raspoloženje

Nakon napornog dana na poslu ili raskida sa svojim dečkom, žene se često okreću svom starom savezniku – “hrani za utehu”.

Međutim, jedna studija je dokazala da hrana nije ta koja čini da se osetite bolje. U ekperimentu je učestovalo sto ljudi koji su imali zadatak da pogledaju specijalno snimljen video, čiji je zadatak bio da gledaoce rastuži ili naljuti. Zatim su učesnici eksperimenta podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi je data omiljena hrana kao “uteha”, a drugima ne. Posle nekog vremena, ispitanici iz obe grupe su potvrdili da im je raspoloženje poboljšano.

Zaključak – nije vam potrebna hrana kako biste se utešili, jer vam vaš um može omogućiti istu stvar ako mu date malo vremena.

Progutana žvaka se u našem želudcu može zadržati i do sedam godina

Gastroenterolog Roger Liddle sa Duke Univiverziteta tvrdi da je ova tvrdnja netačna: “Ništa se u našem organizmu ne zadržava toliko dugo, osim ako je previše veliko ili zaglavljeno u crevima. Žvakaća guma je uglavnom napravljena od nesvarljivih sastojaka koje ljudsko telo izbacuje putem stolice”.

Celer sadrži “negativne kalorije”

Postoji mit koji je aktuelan već duže vreme, a to je da određene namirnice sadrže takozvane negativne kalorije tj. da telo troši više energije na njihovu “obradu” nego što mi unesemo konzumirajući ih.

Prosta matematika – štap celera sadrži deset kalorija, a za njegovo varenje telo troši svega tri kalorije. Mit oboren!

Mlečni proizvodi su neophodni za održavanje zdravlja kostiju

Tačno da je neophodna unositi dovoljnu količinu kalcijuma kako bismo očuvali zdravlje kostiju, ali mlečni proizvodi nisu idelna namirnica za tu svrhu. Kelj i spanać sadrže više kalcijuma nego mleko. Lisnato povrće, tofu sir i sušeno voće su sjajni izvori ovog dragocenog minerala.

Međutim, kalcijum nije dovoljan – našem telu je potreban vitamin D kako bi omogućio i poboljšao njegovu apsorpciju.

Šećer izaziva hiperaktivnost kod dece

Postoji veliki broj razloga da ograničite količine šećera koje vaša deca konzmuiraju, ali hiperaktivnost nije jedan od njih. Sproveden je veliki broj istraživanja i eksperimenata kako bi se ispitao uticaj konzumacije šećera na aktivnost kod dece, međutim, nijedna od njih nije uspela da pronađe vezu između dečijeg ponašanja i velike količine šećera u njihovoj ishrani.

Vegetarijanci ne unose dovoljnu količinu proteina

Sudeći po proceni Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, prosečnoj ženi je potrebno 46 g proteina dnevno, a muškarcu 56 g.

Hrana biljnog porekla vam može obezbediti neophodnu količinu proteina. U povrću se u proseku nalazi oko 23% proteina (u pasulju 28%, u žitaricama 13%, u voću 5,5%). Poređenja radi, ljudsko mleko sadrži svega 6% proteina, a koristimo ga u periodu života kada su nam proteini potrebni više nego ikada.

Alkohol korišćen u pripremanju hrane se “ne računa”

Mnogi ljudi žive u zabludi da alkohol koji se koristi prilikom priprema pojedinih jela prosto “ispari” kada je izložen visokim temperaturama.

Studija koje je objavljena 1992. godine navela je primere šest jela koja su zadržala od 4 do 85% alkohola i nakon pripreme.

Izvor: www.buzzfeed.com

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published.